Pevačica Selin Dion boluje od teške bolesti, retkog neurološkog poremećaja – sindroma ukočene osobe.
Ona je javno govorila koliko je očajna zbog toga, a dokle ide njen očaj govori i to što je uzimala ogromne doze valijuma – toliko velike da mogu ubiti čoveka.
Doze za odrasle su obično 2 do 10 miligrama, a pevačica je najpre počela sa 20 miligrama ovog snažnog leka kako bi obuzdala grčeve mišića i napade. Kako se njeno telo naviklo na tu dozu, na kraju je morala da poveća unos – čak i do 90 miligrama ponekad.
“Devedeset miligrama valijuma može da vas ubije. Možete prestati da dišete. I u jednom trenutku, moje se telo naviklo na 20, 30 i 40 miligrama. I to mi je trebalo. Opuštalo mi je celo telo”, rekla je Selin za NBC News.
Selin je smanjila lekove tek kada je počela pandemija korona virusa, u proleće 2020. godine jer više nije bilo nastupa i nastupila je izolacija.
“Sve sam zaustavila uz pomoć lekara jer kada smanjite ove lekove, postoji šansa da umrete. Ne možete jednostavno, odmah zaustaviti sv”, objasnila je.
Međutim, kada je prestala da konzumira lekove, pevačici su se simptomi pogoršali.
Selin Dion je krajem 2022. godine obelodanila da pati od retkog neurološkog poremećaja što je šokiralo široku javnost.
U intervjuu za francuski Vogue u aprilu rekla je da se podvrgava fizikalnoj i vokalnoj terapiji pet puta nedeljno. Priznala je da je očajna, ali je takođe potvrdila da pokušava ponovo da radi na pevačkoj karijeri.
“Nisam pobedila bolest jer je još uvek u meni i uvek će biti. Nadam se da će se dogoditi čudo, da ćemo naći način da je izlečimo kroz naučna istraživanja, ali trenutno moram učiti živeti s njom. Dakle, to sam sada ja, sa sindromom ukočene osobe”, rekla je Dion. “Pet dana u nedelji podvrgavam se atletskoj, fizikalnoj i vokalnoj terapiji. Radim na prstima, kolenima, listovima, prstima, glasu… Moram naučiti živeti s tim i prestati se preispitivati. U početku bih se pitala: ‘Zašto ja? Kako se to dogodilo? Šta sam učinila? Jesam li ja kriva?'” dodala je pevačica.
“Život ne daje nikakve odgovore. Samo ga treba živeti. Imam ovu bolest iz nepoznatog razloga. Kako ja to vidim, imam dva izbora. Ili treniram kao sportista i naporno radim ili se isključim i ostanem kod kuće, slušam svoje pesme, stanem pred ogledalo i pevam sama sebi. Odabrala sam raditi celim telom i dušom, od glave do pete, s medicinskim timom. Želim biti najbolja što mogu. Moj cilj je da ponovo vidim Ajfelov toranj”, zaključila je tada.
