Već nekoliko primera pokazuje sa koliko podataka nesvesno snabdevamo proizvođače svakim kilometrom koji pređemo svojim automobilom. Wired je pisao o određenim modelima na američkom tržištu i naveo konkretne primere.
Verovali ili ne, automobili mogu da generišu do 25 GB podataka za samo jedan sat vožnje.
Tako bi vlasnici novog pikapa Ford F-150, najpopularnijeg modela u Americi, trebalo da znaju da proizvođač dobija informaciju o brzini kretanja svakog vozila, ali i, na primer, o tome koliko snažno vozač pritiska nogom papučicu gasa.
“Ove podatke ne mogu očitavati ljudi, a skenovi lica pohranjuju se samo u vozilu i ne prenose Toyoti”, objašnjava portparol japanske kompanije.
I Chevrolet beleži podatke, odnosno parametre vožnje, ali i lokaciju, rute vožnje, pa čak i donekle nevažne podatke, o otvaranju prozora na vozilu.
Ako vozite električni automobil, proizvođač će analizirati podatke kada punite vozilo kod kuće.
Gigabajti ličnih podataka se svakodnevno šalju u bazu podataka na obradu, a tu prednjače američki proizvođači. Pritom, ni sami ne beže od toga, već sa ponosom priznaju da komuniciraju sa vozilom.
I značajan deo tih podataka nesumnjivo završava u rukama brokera podataka, osiguravajućih kompanija, vlade i drugih.
To je kombinacija podataka koje sajt Privacy4Cars analizira da bi došao do svojih izveštaja o privatnosti vozila na osnovu zvaničnih dokumenata i saglasnosti pojedinačnih proizvođača.
