Ove godine je čovečanstvo premašilo granicu od osam milijardi stanovnika planete, a 5,4 milijarde ljudi već je koristilo internet.
Mada je upotreba svetske elektronske mreže postala svakodnevna pojava, malo ko je čuo za organizaciju koja je zadužena za nesmetano korišćenje interneta. Njen pun naziv je “Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve” (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) – skraćeno, ICANN.
Ove nedelje u Hamburgu se održava 78. po redu okupljanje tog svetskog upravljačkog tela za internet. Prvi put posle 20 godina konferencija se opet održava u Nemačkoj. Na njoj je okupljeno 2.500 učesnika iz istraživačke oblasti, iz oblasti informacione tehnologije, politike, ekonomije, nevladinog sektora.
Šta je zapravo ICANN?
Neprofitna organizacija osnovana je 1998. godine, sa ciljem da osigura bezbedno, nesmetano i stabilno korišćenje interneta, kao i uspostavljanje jedinstvene globalne mreže.
ICANN stoga vide u ulozi svojevrsnih “upravnika interneta”. Da bi elektronske poruke pronašle svoju adresu ili da bi se otvorio željeni sajt na internetu, potrebno je da se stranicama dodele domen i adresa. Ova organizacija pomaže u dodeljivanju tih domena i adresa, prenosi DW.
Pregledač u internetu pronalazi zadate adrese domena. Npr. oznake “com” ili “net” su uglavnom za organizacije, a postoje i oznake za zemlje (za Srbiju je “rs”).
Uređaji koji su povezani sa internetom, međutim, pronalaze jedinstveni broj sajta – IP adresu. Ona je, slično telefonskom broju, neophodna za komunikaciju između dva uređaja. Adresa mora biti precizna da bi poruke zaista stigle tamo gde su upućene.
ICANN uz pomoć “autoriteta za brojeve” u SAD i Evropi već 25 godina dodeljuje takve brojeve.
Trodelna struktura
Organizacija je nastala 1998. na inicijativu tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona. Tek 2016. su, međutim, Sjedinjene Američke Države na nju prebacile nadzornu ulogu.
Organizacija zastupa filozofiju prema kojoj o pitanjima interneta ne bi trebalo da odlučuju samo države, već predstavnici svih zainteresovanih aktera. ICANN čak formuliše svoju organizacionu kulturu tako da bi trebalo da svi korisnici interneta imaju i mogućnost saodlučivanja o njemu.
ICANN se sastoji iz tri dela. Prvi sačinjava takozvana zajednica sastavljena od globalnih organizacija, saveza, predstavnika privrede, pojedinačnih korisnika interneta i predstavnika vlada. Oni zajedno razrađuju smernice.
Drugi deo je upravni odbor organizacije. On je zadužen za strateško usmeravanje organizacije. Njega bira zajednica.
Treći deo čini profesionalna menadžerska struktura organizacije, služi kao kadrovska i resursna podrška zajednici i upravnom odboru. ICANN, prema sopstvenim navodima, radi po principu “odozdo prema gore”. Ne određuje upravni odbor teme koje će biti na dnevnom redu, već o njima odlučuje zajednica, po svojim podgrupama.
Uprkos otvorenoj organizacionoj strukturi, usled mnoštva interesnih grupacija dolazi i do suprotstavljenih stavova u nekim od pitanja.
Pravila po kojima se postavljaju zahtevi
Hamburška konferencija koja se održava od 21. do 26. oktobra trebalo bi da razjasni po kojim pravilima zainteresovane strane mogu da učestvuju u procesu dodele takozvanih “generičkih najviših internet domena” (generic top-level domain, gTLD), koji od 2026. neće biti ograničeni na države, već će biti tematski povezani na globalnom nivou.
Primer za njih već postoji. Iza najvišeg internet domena “org” često su neprofitne organizacije, nezavisno od države porekla. U Hamburgu bi trebalo da se usvoji pravilnik o postavljanju zahteva za dodelu takvih domena, a biće i reči i o daljem razvoju otvorenog, slobodnog i bezbednog interneta.
