Malo je reći da je jedan od najomiljenijih i najtalentovanijih muzičara sa naših prostora, Saša Matić je vanserijski pjevač koji je svoj talenat prepoznao kao trogodišnjak, a danas je ostvaren na svakom polju, bogat je širokim krugom prijatelja, zahvaljujući dirljivim pjesmama uživa popularnost i ljubav publike.
Svog djetinjstva se rado sjeća kao najbezbjrižnijeg perioda, a naročito ističe rodno mjesto Drvar za koji je posebno vezan i potencira ga u svakoj mogućoj prilici.
Kao dječak, zajedno sa bratom blizancem Dejanom proveo je najljepše dane, a roditelji su presudili da oni postanu prije svega dobri i samostalni ljudi.
“Bili smo živa deca, imali smo lepo detinjstvo koje ja pamtim i dan danas, zahvaljujući našim roditeljima ništa nam nije falilo, pravo bezbrižno detinjstvo, iako je bilo nekad problema, muke, besparice nas dvojica to nismo osetili. Roditelji su se trudili maksimalno da nas izvedu na pravi put i da postanemo pravi ljudi. Trudim se da tako bude i sa mojom decom, mislim da mi za sad uspeva. Ako mi zaista uspe do kraja, ja ću biti najsrećniji čovek na svetu”, ispričao je Saša.
Dvogodišnji Saša se ne razlikuje puno od Saleta kakvog danas vidimo i prepoznajemo, uvijek je njegovao šarm i bio veseljak, stoga je uvijek bio okružen društvom.
“Uvek sam imao šarm, bar su mi prijatelji govoril. Od malih nogu trudio sam se da zabavim ljude, da u društvu bude dobra atmosfera.”
Razlika između njega i Dekija je svega pet minuta, a da blizanačka telepatija nije mit potvrđuje i pjevač, ali iako su maltene identični ko ih upozna primijeti razliku tako da nisu mogli mnogo da vrdaju.
“Na primer dešavalo se to da ako ja uzmem sad telefon da pozovem Dejana, zvoni telefon on zove mene. To se vrlo često dešava. Dok smo bili klinci i živeli sa mamom i tatom, baš smo bili vezani. Ko nas upozna i provodi dosta vremena sa nama u to vreme onda napravi razliku. Vidi se razlika. Ono na početku si mogao ti da vrdaš da praviš neke kombinatorike”, otkrio je on.
Tokom odrastanja pa sve do danas nikada nije smatrao sebe drugačijim, mada smo se uvjerili da je svakako poseban samim tim što ima natprosječan talenat.
“Ne mogu da objasnim, zato što nikad nisam sebe smatrao drugačijim od druge dece. Onda sam ja i dan danas takav i ono što ne mogu, ja mogu. Sa 3-4 godine ustanemo ujutru i nismo namestili krevet, sad ćale uđe digne frku to je drama neviđena, mi kao pa mama će. On nama pokaže kako se to radi. 18-19 godina sam imao kad sam sa mojim drugarima, prvim orkestrom otišao na Pivsko jezero. Tada smo svirali 15 dana, kad se ja spremam oblačim, svi ‘Ej da ti pomognem’, ‘Šta da mi pomogneš bre ništa se ti ne sekiraj, ja sam spreman za 15 minuta’.”
O njegovoj vezanosti i ljubavi prema Drvaru govori i to da je ovaj gradić bio njegova omiljena destinacija svakog raspusta i godišnjeg doba i da je svaku priliku koristio da ode tamo.
“Ja sam živeo u Drvaru od 1978 do 1985. godine, sa 7 godina dolazimo u Beograd, gde upisujem prvi razred osnovne škole u Zemunu i upisujem muzičku. Događa se to da sam ja toliko voleo mesto gde sam rođen da sam ja svaki rasput, zimski letnji, prvi maj, ako imaš samo jedan dan lufta u školi, ja sam koristio to vreme da idem u Drvar. Moj otac je rođen u Obrenovcu, ali ja mislim da niko ne voli Drvar kao moj ćale”, rekao je Saša.
Zahvaljujući svom dopadljivom karakteru može se pohvaliti širokim krugom bliskih ljudi što mnogo govori o tome kakav je čovjek.
“Ja sam takav bio tada, Bog mi je dao to da sam vrlo brzo sticao prijatelje. Što se tiče pravih prijatelja ja sam jedan od bogatijih ljudi u ovoj zemlji”, zaključio je pjevač.
Oduvijek je znao da će se baviti muzikom, a sa svega 16 godina je počeo da se bavi estradnim poslom u kojem je i dan danas jedan od najuspješnijih, prenosi Grand.
Nezavisne.com
