Pjevačica Sandra Prodanović – Sandra Afrika tokom gostovanja u jednoj emisiji dotakla se, između ostalog, svog oca, pa naglasila kako joj tokom odrastanja “nije falila očinska figura”.
Njena majka, naime, “odlično je obavljala ulogu i mame i tate”, ali svakako, ona je vrlo svjesna da je on “mnogo toga mogao da učini za nju, sestru i brata kao roditelj” i posle razvoda, samo – nije.
Ljubavnu priču majke i oca pjevačica je prepričala od početka do kraja, otkrivši da se ona konkretno sa ocem poslednji put susrela prije izvjesnog vremena, kada je saznala da je on lošeg zdravlja.
– Ona (majka Jasmina) je stvarno jako želela da ima dete. Ona je jako mlada ostala sama u toj porodičnoj kući; to je kuća od mog dede, njenog oca. Imala je 17, 18 godina. Njen rođeni brat, moj ujak, otišao je za Nemačku kod bake i deke, koji su tamo živeli. Moja mama je pokušala u nekom momentu da živi tamo i bila je možda nekih godinu, dve dana, ali se nije baš nešto snašla. Vratila se za Beograd, ostala je u toj kući. Ona je po struci ženski frizer, a moj tata je muški frizer i oni su se tako nekako i upoznali. Eto, da kažem upoznala je mog tatu, zaljubila se i tako je ostala. Više joj nije padalo na pamet da se vraća za Nemačku i svi njeni, da tako kažem, su ostali tamo, a eto ona je nastavila da živi u toj svojoj porodičnoj kući gde je i dan-danas. Onda je ostala trudna i to je to, eto, rodila sam se ja, posle toga su i sestra i brat – počela je “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović”, dodajući zatim kako je kao devojčica ona i prisustvovala svadbi svojih roditelja.
– Bila sam na svadbi kad sam imala tri godine i bunila sam se. Bilo mi je pakleno, kaže mama: “Toliko si plakala kad si me videla u venčanici, nisi davala nikako da se udam” – prisjetila se tada.
Potom, objasnila je kako je njena majka po osnivanju porodice prestala da radi i maksimalno se posvetila djeci.
– Moja mama nije radila, totalno se posvetila nama. I, da kažem, taj finansijski deo je negde pao na moju baku, njenu majku. Ona fizički nije bila toliko tu, dolazila je možda jednom, dva puta godišnje, kad je mogla, kad su joj dozvoljavale njene obaveze, ona je tamo radila – kazala je Sandra, napominjući da Jasmina “nije baš bila po ukusu bake i dede s tatine strane”.
– Koliko ja mogu iz mamine priče… Ali i kada sam odrasla, da mogu da primetim možda neku negativu, baka nikad nije bila… Zadovoljna iliti srećna tatinim izborima, u tom slučaju i mojom mamom, ali mi je ona pričala da se tako ponašala i sa ostalim devojkama mog tate. Njoj je svaka devojka smetala. Ona je u svakoj devojci nalazila neke mane, da nešto nije u redu… Moj otac je bio onako, mamin sin. On je jedinac i onda je bio malo mamin sin i negde je slušao svoju mamu, u tim izborima. E, sad, ovde se negde moja mama malo izborila za svoje i stajala je iza toga da ona želi da bude sa tim čovekom i jednostavno niko nije mogao da je spreči – rekla je Prodanovićeva, koja se zatim osvrnula i na njihov razvod.
– On nije otišao, da kažem, svojevoljno, da je on želeo taj razvod. Moja mama je bila ta koja je prekinula taj brak i koja je rekla: “Dosta više, ovako više neće ići”. Spakovala je njegove stvari, ostavila mu je bukvalno ispred vrata. On, kada je dolazio, pošto je on živeo u našoj kući, u maminoj porodičnoj kući, ona ga je bukvalno spakovala, isterala napolje – otkrila je tada ona, kojoj “muška figura tokom odrastanja uopšte nije nedostajala”.
– …Nije mi nedostajao uopšte, ja baš kažem i sada kada pričam sa mamom o svemu što je bilo, kažem joj: “Imam utisak, mama, da nekako tad kad je on odlazio iliti kada je otišao, mi smo bili srećni u stvari”. Mislim, Bože… Ali jesmo. Mi smo jako lep odnos posle imali sa mamom. Ona je veoma lepo funkcionisala i “plivala” sa nama, kao da joj je on smetao u tom odgajanju. On kao da se nije snašao u ulozi roditelja, ne znam. Još prema deci, pošto on ima dve ćerke, je l, mene i sestru, bio je katastrofalan, prestrog. Mislim i kod moje mame su se znale neke stvari, moglo se i nije moglo, tačno se znalo šta se može, šta ne, a kod njega ništa ne može. Mislim da ne treba dete tako stiskati, treba ga pustiti da i ono samo kaže možda šta želi, kako želi – izjavila je tada.
Sandra Afrika svog oca poslednji put je vidjela pre izvjesnog vremena, kada je on bio bolestan.
– Jako strašno. Jako strašno za mene. Za mene je to bilo stvarno pakleno. On je bio baš jako, jako loše i ja ni sad ne znam kako je on, možda je i sada jako loše, a ja ne znam. Nemamo kontakt, zadnji put smo imali tada kontakt i više ne. On je tada bio kod svojih roditelja, na Konjarniku, u stanu kod svojih, oni su ga gledali, čuvali, tako da ja sam tada bila, pošto je mama čula da je on jako loše od kuma koji je nas krstio, to je njegov drug i, onda sam bila ja ta koja sam pozvala. Ona je rekla: “Možda se desi najgore, idi vidi ti njega, idi javi se ti njemu, nema veze što on ne želi tebe da vidi”. On je i tad izgledao, bar na neki momenat, kao da mu je možda žao ili krivo zbog svega što se dogodilo, ali ne, ne, to sam se ja samo… – odmahnula je glavom pjevačica.
– To je moje nešto, nije to bilo tako, jer posle toga, ništa, apsolutno. Mislila sam opet, ne znam, kad neko padne u tu postelju, pa mu bude loše, onda se čovek nekako i promeni možda, ali ne, ništa to njega… Bukvalno je sve isto ostalo. Tako da ja više stvarno nisam imala ni volju, ni želju, ni da trošim svoju energiju na njega i na te stvari. Ne, više ga nikada nisam potražila. On zna gde mi svi živimo, da je hteo, on je mogao da dođe kad god. On meni nije čestitao nijedan rođendan, 18. rođendan pogotovo. Meni je to sve negde ostalo onako upamćeno. Meni ništa nije trebalo, eto, samo da nazove, mogao je da dođe da me vidi, ko je njemu branio, njemu niko apsolutno nije branio nikada ništa – kazala je Sandra, prenosi 24sedam.
