Ovaj trend nije samo posledica pandemije Korona virusa, već globalne “usamljeničke krize” koja “drma” svet poslednjih nekoliko godina, kako su se veštačka inteligencija i savremene tehnologije razvile i preuzele mesto u društvu.
Najnovija istraživanja pokazala su da su društvene aktivnosti svih vrsta u poslednjih nekoliko godina sve ređe, a da je uticaj usamljeničkog života po zdravlje ljudi veoma opasan. Pojedini ga upoređuju sa štetom koju prouzrokuje pušenje čak 12 cigareta dnevno, a ako je verovati istraživanjima, najveće “žrtve” ovakvog načina života su mladi ljudi – milenijalci i generacija Zed.
Tendencija usamljeničkog života sa što manjim brojem prijatelja i poznanika najviše je pogodila Amerikance u uzrastu od 15. do 24. godine, a vreme koje oni provode sa svojim prijateljima smanjilo se sa prosečnih dva i po sata (koliko su provodili u protekle dve decenije), na samo četrdeset minuta dnevno.
Savremene tehnologije i veštačka inteligencija glavni krivci usamljenosti
Zabrinjavajući podaci koji govore o sve većoj otuđenosti mladih mnogi psiholozi i sociolozi povezuju sa napredovanjem savremenih tehnologija i društvenih mreža koje, hteli mi to da priznamo ili ne, itekako izazivaju zavisnost: gotovo svaki treći (!) Amerikanac danas na mreži je gotovo konstantno, izuzev vremena za san.
Najnovija dostignuća tehnologija ovu “usamljeničku krizu” čine još dramatičnijom i intenzivnijom: ne samo da je lansiranje svetski popularnog čet-bota ČetDžiPiTi (ChatGPT) dovelo do eskalacije iskoristivosti svih modernih potencijala, već će i gedžeti poput Epl Vižn Pro, čije je lansiranje najavljeno za početak naredne godine i Meta Kvest 3, koji se očekuje već ove jeseni, kao “šlag na torti” zapečatiti sudbine mladih ljudi širom sveta. Iako zvuči surovo, napredne tehnologije i veštačka inteligencija imaju neverovatnu moć da naše živote preokrenu na gore i postanu sveprisutne na uštrb društvenih kontakata i mentalnog zdravlja.
Posledice gubitka društvenih kontakata
Neosporiva je činjenica da nam veštačka inteligencija i savremene tehnologije umnogome pomažu kako u poslu, tako i u svakodnevnim aktivnostima: AI četbotovi pomažu programerima da pojednostave proces kodiranja, “pametni” stanovi sami vode računa o tome da zaboravljena uključena pegla ne napravi požar, a usisivače uključujemo putem mobilne aplikacije iz bilo koje tačke na svetu. Ovakva upotreba AI tehnologija svakako olakšava život.
Ipak, problemi nastaju kada veštačka inteligencija uzme primat nad rutinskim društvenim interakcijama, koje, ma koliko na prvi pogled izgledale besmisleno, igraju važnu ulogu za našu psihu: psiholozi veliki značaj daju čak i sitnim isterakcijama poput ćaskanja sa komšijom ili konobarom u kafiću, a sociolozi Elik Klinenberg i Dženi Li otkrili su da je ljudima veoma važna blizina “poznatih stranaca” – ljudi koji im daju osećaj pripadnosti i pored toga što se ne poznaju. Korišćenje veštačke inteligencije ove društvene kontakte je drastično proredilo, a sa njima, nivo sreće među ljudima je opao.
