Nakon što su tela otkrivena u izgorelom automobilu u švedskom Malmeu, u Velikoj Britaniji se strahuje da su dvoje britanskih državljana žrtve dvostrukog ubistva.
Tela su pronađena s ranama od vatrenog oružja u izgorelom unajmljenom automobilu, kako je preneo “The Independent” lokalne izveštaje.
Švedska policija potvrdila je u utorak ujutro da su dve osobe pronađene mrtve u nedelju poslepodne u ostacima automobila.
Tela su otkrivena u crnoj “Toyoti Rav 4” danskih registarskih oznaka ostavljenoj u industrijskoj zoni u blizini obilaznice, rekla je policija, dodajući da ljudi u automobilu još nisu identifikovani.
Lokalne novine Aftonbladet izvestile su kako policija veruje da bi tela mogla pripadati dvojici britanskih državljana, koji su ubijeni i potom zapaljeni u automobilu, a osumnjičeni još nisu identifikovani. Prema navodima medija, veruje se da je jedan Britanac unajmio automobil u danskoj vazdušnoj luci nekoliko sati pre nego što su tela otkrivena.
Ova vest je poslednji izveštaj o šokantnim zločinima u Švedskoj, zemlji koja je poslednjih godina od države blagostanja, otvorenosti i minimalne stope kriminaliteta, postala država koja je zapela u spirali nasilja bandi kojoj se ne vidi kraj i u kojem često stradaju nevini građani.
“Nigde u Evropi nije tako”
“Šveđani jednostavno ne pucaju jedni na druge”, napisao je 70-ih američki novinar i zaljubljenik u Skandinaviju Markuis Čilds.
No, to više nikako nije slučaj. Poslednjih godina eksplozija nasilja između suparničkih bandi vezana za trgovinu drogom dovela je Švedsku do druge najviše stope smrtnih slučajeva od vatrenog oružja po glavi stanovnika u Evropi. Ispred nje je samo Albanija, piše “The Times”.
U 2022. godini zabeleženo je rekordnih 391 slučaj pucnjave, od kojih je 62 bilo sa smrtnim posledicama, u zemlji od 10,5 miliona stanovnika. Prošle godine upucane su 363 osobe, od kojih su 53 umrle.
Crne brojke su se utrostručile tokom protekle decenije. Pucnjave i bombaški napadi ručnim granatama i improviziranim eksplozivom proširili su se s periferije velikih gradova u gotovo sve delove zemlje, od laponskog sela Dorotea na severu do grada Treleborga na južnoj obali. U proseku se svaki dan beleži novi incident.
“Ne mogu previše naglasiti ozbiljnost situacije”, rekao je Ulf Kristerson, švedski premijer desnog centra, u prošlogodišnjem obraćanju naciji.
“Švedska nikada pre nije videla ništa slično. Nijedna druga zemlja u Evropi nema ništa slično”, dodao je.
Neposredni uzrok nasilja je stalni rat između kriminalnih mreža koje se bore za kontrolu nad trgovinom drogom i drugim vrstama nezakonitog poslovanja. Ove bande, koje policija često naziva po raznim oblicima plesa, izrazito su međunarodne, s ograncima u Finskoj, Danskoj i Španiji, a oružane bitke vode se sve do Bagdada.
Najveća od bandi je Foxtrot, a smatra se da je iz Turske vodi osoba po imenu Rava Majid, takođe poznat kao “Kurdska lisica”.
Drugom grupom, Dalen, navodno upravlja Mikael “Grk” Tenezos iz zatvora.
Rumba je treća banda po snazi, koja se odvojila od Foxtrota pre nekoliko godina i koju vodi Ismail “Jagoda” Abdo, koji takođe živi u Turskoj.
Pucnjave i bombaške napade često izvode 13-godišnji tinejdžeri, koje unajmljuju kao ‘frilensere‘ za prljav posao.
Ipak, ubistva imaju dublje korene koji sežu u 70-e godine prošlog veka, kada je Čilds s divljenjem pričao svojim čitateljima u SAD-u o švedskom eksperimentu s multikulturalizmom. Izbeglice i drugi migranti s Balkana, Bliskog istoka i iz južne Azije često su bili smešteni u novim naseljima na periferijama velikih gradova, poput zloglasne četvrti Rosengard u Malmeu, a državna ih je politika podsticala da zadrže zasebne kulturne identitete.
Raj za mafijaške grupe
Taj se razvoj situacije ubrzao od 90-ih, a posebno nakon evropske migrantske krize 2015. i 2016. godine, kada je Švedska primila više tražitelja azila po glavi stanovnika od bilo koje druge zemlje na evropskom kontinentu.
Desetine tih gradskih četvrti službeno su klasifikovani kao “izložena područja”, sa stopom zaposlenosti i obrazovanja nižom od proseka kao i višoj stopi kriminala, siromaštva i zavisnosti o socijalnoj pomoći, što predstavlja ‘bazen‘ potencijalnih regruta za bande.
Mafijaške grupe u inostranstvu smatraju Švedsku rajem za svoje aktivnosti. Grupe organizovanog kriminala infiltrirale su se u poslovne sektore i pronašle nove načine za krijumčarenje vojnog oružja u zemlju. Kao odgovor na povećanu stopu nasilja, policija je dobila nova ovlašćenja poput proglašavanja ‘sigurnih zona‘ u kojima imaju dozvole za pretragu domova, ljudi i vozila.
Kristersonova koalicijska vlada desnog centra, koja je došla na vlast 2022. uz podršku krajnje desnih Švedskih demokrata, obećala je da će se odlučnije uhvatiti u koštac s problemom. Postrožene su kazne za zločine bandi, pravila o deportaciji, a vojska sada pomaže policiji u obaveštajnim, logističkim i drugim pozadinskim poslovima. Od tada je stopa smrtonosnih pucnjava opala, ali je prema istorijskim standardima i dalje veoma visoka.