Američko-britanski samit završen je bez konferencije za novinare i sa par šturih saopštenja. Posle sastanka u Beloj kući sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, britanski premijer ser Kir Starmer samo je kratko odgovorio na nekoliko pitanja novinara.
Šef britanske vlade potvrdio je da su glavne teme razgovora Ukrajina i Bliski Istok, ali i obod Tihog i Indijskog okeana.
Starmer je sastanak okarakterisao kao “dug i produktivan”, a njegov sadržaj opisao kao “tehnički”.
On je objasnio da je želeo da “direktno razgovara” sa američkim predsednikom o “širokom nizu strateških pitanja”.
Bez odluke o upotrebi raketa dugog dometa
On je odbio da odgovori na pitanja o tome da li će Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo dozvoliti Kijevu da upotrebi njihove rakete dugog dometa, koje bi mogle da dosegnu duboko u rusku teritoriju.
Samo je naglasio da Ukrajina ima pravo da se brani i ponovio raniji stav da “ruski predsednik Putin može da zaustavi rat ako to hoće”.
Time je završen dan velike napetosti u Londonu gde su bezbednosni stručnjaci nagoveštavali da bi Bajden i Starmer mogli da dozvole Ukrajini upotrebi zapadnih raketa dugog dometa, koju je ruski predsednik Putin označio kao jednu od “crvenih linja” za njegovu administraciju.
Razlog za takav stav Moskve je činjenica da se te rakete ne mogu upotrebiti bez podrške satelita pod kontrolom NATO-a što za Kremlj efektivno znači direktan konflikt zapadnog vojnog saveza sa ruskim oružanim snagama.
Bezbednosni stručnjaci u Londonu su pred američko-britanski samit u Vašingtonu ukazivali da bi moglo da se dogodi da njegov rezultat bude dozvola upotrebe britansko-francuskih raketa Storm Šadou (Senka oluje), dok bi se Vašington uzdržao od mešanja u konflikt.
Iz šturih izjava premijera Starmera nemoguće je potvrditi da li je ikakva odluka po tom pitanju doneta tokom Samita.
Samit je usledio samo nekoliko sati pošto je Moskva proterala šest britanskih diplomata optuživši ih za špijunažu što Forin Ofis energično demantuje.
Bela kuća je objavila kratak izveštaj o temama sastanka Bajdena i Starmera u kojem se ističe da su “dvojica lidera izrazila duboku zabrinutost zbog iranskog i severno-korejskog snabdevanja Rusije smrtonosnim oružjem i podrške Narodne republike Kine ruskoj industrijskoj bazi”.
Diskretna distanca Starmera od Netanjahua
Dvojica lidera ponovila su “nepokolebljivu podršku bezbednosti Izraela, neophodnosti hitnog prekida vatre, koji bi omogućio oslobađanje talaca i upućivanje humanitarne pomoći u Gazu”.
Bajden i Starmer su istakli da Izrael treba da “učini više na zaštiti civila i poboljša tešku humanitarnu situaciju u Gazi”.
Sam nekoliko dana ranije, London je povukao licence na deset odsto isporuka oružja Izraelu.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je taj potez nazvao “sramotnim”.
Analitičari u Londonu pojasnili su da britansko oružje predstavlja neznatan deo izraelskog arsenala, te je, samim tim, delimičan embargo simboličan.
Predsednik Bajden i premijer Starmer razgovarali su i o trilateraloj vojnoj saradnji sa Australijom (AUKUS).
