Kako je naveo, Austrija neće odustati od veta sve dok Beč ne uoči “trajni pad“ broja tražilaca azila.
Broj zahteva za azil u Austriji, ne uključujuc´i Ukrajince, skoro je utrostručen prošle godine i dostigao je 110.000, što je najvec´a stopa po glavi stanovnika u Evropskoj uniji, zbog čega je vlada u decembru prošle godine blokirala širenje šengenskog prostora, prenosi Politiko.
Nama je važno da se brojke smanjuju i da dođe do kontinuiranog pada, rekao je Šalenberg, nazivajuc´i veto „signalom upozorenja“ Briselu.
“Moramo razumeti da kada vidimo više 100.000 zahteva za azil svakih 12 meseci, teško nam je da dozvolimo da se ovaj disfunkcionalni sistem i dalje razvija“, rekao je Šalenberg.
On je odbio da preciznije kaže kada bi Beč mogao da ukine veto na proširenje šengena, ali s obzirom da broj izbeglica nastavlja da raste, rešenje za c´orsokak oko tog pitanja izgleda da je nedostižno u dogledno vreme.
Agencija Evropske unije za azil u januaru je zabeležila povec´anje broja azilanata od skoro 60 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Šalenberg je rekao da je njegova vlada ohrabrena “akcionim planom“ EU da pooštri granične kontrole i ubrza procedure za dobijanje azila, ali da želi da vidi mnogo vec´i napredak.
Evropska unija je prošle godine primila oko milion izbeglica, bez Ukrajinca, što je povec´anje od skoro 50 odsto, a da su Francuska i Nemačka po glavi stanovnika imale azilanata koliko Austrija, te dve zemlje bi same dobile milion ljudi, tvrdi Šalenberg.
Bugarska i Rumunija godinama traže pristupanje šengenu i ljutito su reagovale na potez Austrije, dok se Holandija pridružila Austriji u stavljanju veta na Bugarsku, ali je dala zeleno svetlo Rumuniji.