Politički biro Centralnog komiteta Komunističke partije Kine održao je u ponedjeljak sastanak kojim je predsedavao generalni sekretar Xi Jinping, ujedno i predsednik Narodne Republike.
Čim je on predsedavao, sastanak je postao glavna vest kineskih medija. Tema je bila ekonomija, analiza protekle godine i najava nove, pri čemu pažnju privlači rečenica iz odluke da je potrebno „kontinuirano širiti domaću tražnju i optimizovati ponudu, razvijati nove proizvodne snage prilagođene lokalnim uslovima, produbiti izgradnju jedinstvenog nacionalnog tržišta, istrajno sprečavati i otklanjati rizike u ključnim oblastima, usredsrediti se na stabilizaciju zaposlenosti, preduzeća, tržišta i očekivanja, podsticati efikasno kvalitativno poboljšanje i razuman kvantitativni rast ekonomije i održavati društvenu harmoniju i stabilnost“.
Suficit se popeo na 112 milijardi dolara
Istovremeno, Generalna uprava carina Kine saopštila je da se izvoz u novembru vratio neočekivano visokom rastu nakon neočekivanog pada prethodnog meseca. Rast iznosi 5,9 odsto u odnosu na godinu ranije (Reuters je predviđao 3,8 odsto), nadmašivši rast uvoza od 1,9 odsto (Reuters je predviđao 3 odsto). Suficit se u novembru popeo na 112 milijardi dolara, treći najveći ikada zabeležen u jednoj godini u Kini i veći od ekonomskih predviđanja. Zahvaljujući rezultatima u novembru, ukupan kineski suficit u prvih 11 meseci ove godine premašio je 1,1 bilion (1100 milijardi) dolara, nadmašivši prošlogodišnji rekord (992 milijarde dolara).
Prvi put od terorističkog napada na Njujork 2001, Peking je na sopstvenu inicijativu pozvao Belu kuću
Ove brojke dobijaju novo značenje ako znamo da su SAD povećale carine na kineski izvoz pa se očekivalo da će doći do pada suficita. Proces je dobio drukčije okvire: izvoz u SAD pao je 29 odsto na godišnjem nivou, što je posledica kineske verzije politike „okretanja prijateljskim obalama“ (friendly shoring, kako ga je definisala bivša američka sekretarka za finansije Janet Yellen), pri čemu su azijske zemlje postale glavni izvozni partneri. Izvoz u zemlje jugoistočne Azije porastao je 8 odsto, što nije isključivo posledica tražnje tih zemalja: deo njih postao je kolateralni kanal kojim kineska roba dolazi na američko tržište jer sve imaju nižu stopu carina, oko 19 odsto. „SAD nije zaustavio pretovar robe preko trećih zemalja“, izjavio je Carlos Casanova, glavni ekonomista za Aziju u Union Bancaire Privée (UBP) za The Financial Times. Dodao je da je tražnja u SAD-u bila stabilna pa, „budući da ne vidite pad američke tražnje, u regionu i dalje dolazi do rasta izvoza, a Kina od toga indirektno ima koristi.“
Trumpova politika carina ne samo da je izazvala promenu trgovinskih tokova, već je podstakla azijske ekonomije da preusmere lokacije zaduživanja, prenosi Bloomberg. „Zajmoprimci iz azijsko-pacifičkog regiona povećali su izdanja denominirana u evrima na rekordnih 23 odsto ukupnog iznosa u evrima i dolarima ove godine, što je za šest procentnih poena više nego 2024.“, prema podacima koje je sastavio Bloomberg. Prodaja evroobveznica od strane kompanija i vlada porasla je 75 odsto u 2025. na 86,4 milijarde evra.
Zapad gubi kontrolu, Kinezi se smeju Macronu
Kineski mediji zanemarili su podatke koje ističu evropski i američki izvori te tumače da je ukupni uvoz i izvoz robe Kine u denominaciji juana porastao na 41,21 bilion juana (oko 5,82 biliona dolara) u prvih 11 meseci 2025, što je rast od 3,6 odsto na godišnjem nivou, prikrivajući tako visok rast izvoza i nisku stopu uvoza koja pokazuje da je domaća tražnja i dalje niska. „Fokusirajući se na ‘ukupnu trgovinu’ (uvoz + izvoz), kineski mediji prikazuju privredu kao duboko integrisanu sa svetom. Zvuči kao zdrava, dvosmerna interakcija (‘globalna trgovina’), a ne jednosmerna dominacija (‘izvoz koji preplavljuje druga tržišta’), prikazujući Kinu kao stabilizujuću silu u globalnim lancima snabdevanja“, tumače analitičari.
Carine EU bile bi pretnja Kini
Povećanje izvoza, uz pad udela SAD-a, posledica je i većeg fokusiranja na tržište Afrike, rast od gotovo 28 odsto u novembru. Izvoz u EU takođe je naglo porastao u novembru — 14,8 odsto na godišnjem nivou u poređenju sa 0,9 odsto u oktobru. Deprecijacija renminbija/juana prema evru povećala je konkurentnost kineskog izvoza i kineski trgovinski suficit. Evropska unija poručila je Kini da će pokrenuti formalne protekcionističke mere ako se ne uspostavi trgovinska ravnoteža: prošle godine deficit EU u trgovini s Kinom iznosio je 304,5 milijardi evra. „Ako EU zaista uvede carine, to bi predstavljalo značajan rizik kineskim izgledima spoljne tražnje“, rekla je Lynn Song, glavna ekonomistkinja za kontinentalnu Kinu u ING Bank NV.
