Predsednik skupštinskog odbora za KiM kaže da je ključna poruka premijerke Srbije na sednici Saveta bezbednosti UN poziv na pomirenje Srba i Albanaca.
Milovan Drecun je za RTS ocenio kao dvostruke aršine politiku zapadnih država prema kojoj se zahteva ukidanje UNMIK-a i ostanak KFOR-a na KiM. Ističe da je Priština samo deklarativno spremna na dijalog sa Beogradom, pod njihovim uslovima.
Zaključuje i da je za Beograd važno da insistira na formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO) prema Briselskim sporazumima iz 2013. i 2015. godine
Drecun je podsetio da je premijerka Srbije Ana Brnabić na sednici SB UN-a o šestomesečnom izveštaju UNMIK-a o KiM istakla da se na Kosmetu vrši sveobuhvatno političko, pravno, institucionalno i fizičko nasilje nad Srbima – a da je ključna poruka u kojoj je pozvala na pomirenje Srba i Albanaca.
“Ali niko od zagovornika tzv. nezavisnog Kosova nije obratio pažnju na ideju, što je već postala uobičajena praksa u UN-u. Premijerkin nastup je, zapravo, suočavanje Prištine i svih članica SB sa činjenicama, kao i nespremnost vodećih zapadnih država da se suoče sa istinom”, kaže Drecun.
Ističe da se, sa druge strane, predsednica privremenih institucija u Prištini Vjosa Osmani držala frazeologije u kojoj je “južna pokrajina predstavljena kao demokratska država”. “Osmanijeva priča o navodno demokratskoj teritoriji, a ona je za Srbe pretvorena u logor, gde su obespravljeni i građani drugog reda”, kaže Drecun.
Drecun ocenjuje i da je odgovor Sjedinjenih Država ukidanje UNMIK-a što predstavlja raskidanje sa kontinuitetom “Rezolucije 1244”.
“UNMIK je na KiM na osnovu Rezolucije, a sada se traži ukidanje civilnog i ostanak vojnog prisustva UN-a. U ovoj fazi, prisustvo NATO ne bi moglo drugačije da se realizuje nego preko prisustva KFOR-a. Dakle, u pitanju su dvostruki standardi i politike zapadnih zemalja za koje je tzv. Kosovo država i žele da joj otvore prostor za jednostrano članstvo”, kaže Drecun.
Ističe da je pozitivno što je izveštaj ispred UN-a o situaciji na KiM ukazao na “strašan teror Kurtijevog režima nad Srbima zbog čega nema deeskalacije sukoba”.
Navodi da je dobro i što su praktično svi koji su učestvovali u diskusiji uočili da je neophodan nastavak dijaloga, osim Prištine.
“Oni na rečima jesu za dijalog, ali po njihovim uslovima, a to znači da se Beograd kazni zbog navodne odgovornosti za ono što se desilo u selu Banjska, kao i da se dobije priznanje Beograda. Priština se navodno zalaže za održavanje izbora na severu Kosmeta, ali takođe po posebnim uslovima. Dakle, Priština samo deklarativno želi deeskalaciju i nastavak dijaloga”, ističe Drecun.
Drecun ocenjuje da je naredna nedelja, nakon sastanak “velike petorke” u Beogradu i Prištini i poruke premijerke Brnabić, presudna za odluku u kom će pravcu dalje ići dijalog Beograda i Prištine, prema novom planu zapadnih zemalja za KiM.
