Ako treba da budu napadnuti, problem je pronaći mete za nanošenje značajne štete njihovim snagama.
Napadi jemenskih šiitskih pobunjenika Huti koje podržava Iran poremetili su komercijalni brod na ključnoj pomorskoj trgovačkoj ruti i uvukli američku mornaricu u novi sukob na Bliskom istoku. Ova militantna grupa postala je jedna od najaktivnijih frakcija u iranskoj tzv Osovina otpora od rata između Izraela i Hamasa izbila je 7. oktobra prošle godine.
Otvaranjem fronta u Crvenom moru, napadajući komercijalne brodove, Huti su razotkrili svoju sposobnost da štete zapadnim interesima, proširili svoju borbu za palestinsku stvar i projektovali je na regionalnu i međunarodnu scenu, ističu analitičari i drugi pažljivi posmatrači događaja. .
Huti su dobro iskoristili ‘priliku’ koju im je pružio rat između Izraela i Hamasa, kaže Farea al-Muslimi, stručnjak za Jemen u istraživačkom centru Chatham House. „Oni zaista veruju da im je stigla prava prilika da brane Palestinu i ustanu protiv Izraela i da pokažu koliko su druge arapske zemlje licemerne (ne čine isto), ističe on, kako piše Fajnenšel tajms. „Sve dok rat u Gazi se nastavlja, Huti će eskalirati situaciju u Crvenom moru“, upozorava on.
Oni su svojim akcijama stvorili značajan izazov za SAD i njihove zapadne saveznike, koji žele da zaštite morske puteve u regionu, ali su i oprezni prema sukobu između Izraela i Hamasa, koji bi mogao da izazove širi regionalni rat.
Nisu bili tako bliski Iranu kao druge grupe
Američke snage su tako došle u sukob sa Hutima dok su štitile globalni brodski put u Crvenom moru, kroz koji prolazi oko 15 odsto globalne pomorske trgovine. Maersk, danska brodarska kompanija, nedavno je suspendovala sav tranzit kroz Crveno more u “doglednoj budućnosti”, pridruživši se desetak drugih kompanija, uključujući energetskog giganta BP, u izbegavanju rute. Umesto toga, kontejnerski brodovi i tankeri sada moraju da pređu dodatnih 8.000 kilometara oko Afrike, odnosno Rta dobre nade, da bi stigli do Evrope.
Huti su u utorak kasno izveli jedan od svojih najvećih kombinovanih udara do sada, saopštila je američka Centralna komanda, a američki i britanski ratni brodovi i avioni su oborili 18 dronova, dve protivbrodske krstareće rakete i jednu balističku raketu.
SAD, Velika Britanija i još 10 zemalja izdale su zajedničko saopštenje u kojem su Hutiji upozorili da će se suočiti sa posledicama „ako nastave da ugrožavaju živote… i slobodan tok trgovine na ključnim plovnim putevima u regionu“. Upozorenje dolazi usred spekulacija da bi američke snage mogle pokrenuti napade na grupu.
Vašington je najavio planove za jačanje pomorskih operativnih snaga u Crvenom moru, ali uprkos tome, samo pet ratnih brodova iz SAD, Francuske i Britanije i dalje patrolira južnim Crvenim morem i zapadnim Adenskim zalivom. SAD se nadaju da će i druge zemlje rasporediti svoje ratne brodove, ali se suočavaju sa izazovima u suprotstavljanju pretnji Huti.
Sidharth Kaushal, istraživač-saradnik u istraživačkom centru RUSI, rekao je da je jedan od problema to što zapadni ratni brodovi imaju ograničene zalihe projektila presretača koji se koriste za uništavanje neprijateljskih projektila. Nakon što su zalihe potrošene, brodovi su morali da se vrate u bazu kako bi ih popunili. „Veliki tempo aktivnosti znači da Huti mogu predstavljati izazov za koaliciju, čak i ako su ciljevi prilično jednostavni“, rekao je Kaušal.
Američki zvaničnici optužili su Iran da je duboko umešan u planiranje napada Huti na brodove, navodeći da su pobunjenici koristili iranske bespilotne letelice i da je Teheran toj militantnoj grupi pružio „taktičke obaveštajne podatke“.
Iranski zvaničnici pohvalili su napade Hutija, ali su odbacili tvrdnje SAD da je Teheran umešan u planiranje ili snabdevanje grupe oružjem. Teheran insistira na tome da militantne grupe unutar svoje Osovine otpora – koja uključuje Hamas i libanski Hezbolah – deluju nezavisno.
Huti, s druge strane, koji su članovi zejdi šiitske sekte, nisu tako blisko ideološki povezani sa Iranom kao drugi šiitski militantni pokreti u regionu. Ipak, oni su se približili Teheranu tokom skoro devetogodišnjeg rata protiv koalicije predvođene Saudijskom Arabijom, koja se umešala u građanski sukob u Jemenu nakon što su Huti zbacili jemensku vladu.
„Ići će dalje od onoga što bi Iran želeo“
SAD i zalivske države dugo su optuživale Teheran da Hutima snabdeva tehnologiju za rakete i bespilotne letelice, kao i da obučava njihove snage. Militantna grupa sada kontroliše većinu naseljenog severa zemlje, uključujući luku Hodeida. Muslimi kaže da su i strane i domaće snage dugo potcenjivale Hute, silu prekaljenu u borbi iz surove, planinske provincije Saada na krajnjem severu Jemena koja je izdržala godine rata sa koalicijom predvođenom Saudijskom Arabijom.
„Ovo je moćna grupa“, ističe Muslimi. „Nasledila je, kaže, rusko oružje od bivše vlade, izgradila je svoje kapacitete i posle osam godina rata je u vrhu šverca oružja između Jemena i Roga Afrike, Bliskog istoka i Irana. Huti će ići dalje nego što bi čak i Iran želeo“, upozorava on.
Abdulgani al-Irijani, jemenski analitičar u istraživačkom centru Centra za strateške studije u Sani, ističe da čak i ako SAD žele da napadnu Hute, mogle bi da se bore da pronađu ciljeve za njihove snage da nanesu značajnu štetu. „Mislim da su (lideri Huta) sada već pod zemljom. Niko neće ostati na jednom mestu“, objašnjava Irijani. „Siguran sam da one (SAD) znaju da bi napad povećao legitimitet i popularnost Huta, tako da bi im učinili uslugu.
Mnogi Jemenci preziru Hute, koji su optuženi za bezbroj zloupotreba, ali palestinska stvar takođe prevazilazi frakcijske podele u zemlji. Irijani navodi da su čak i pripadnici jemenskih snaga koje se bore protiv Huta podržavale napade na Izrael. „Svi su navijali za Hute dok su ispalili projektile na Izrael“, zaključuje on.
