Vašington i njegovi vojnopolitički saveznici užurbano rade na stvaranju lanaca snabdevanja deficitarnim i za savremenu industriju elektronike, automobila i naoružanja nepohodnim retkim zemnim elementima, koji bi potpuno isključivao rudnike i postrojenja u NR Kini. U tom naporu esencijalnu ulogu ima rudama bogata Australija.
SAD i njihovi vojnopolitički saveznici poslednjih meseci naporno rade na stvaranju lanaca snabdevanja strateški važnim retkim zemnim metalima koji bi bili potpuno nezavisni od NR Kine.
Metali poput skandijuma, disprozijuma, terbijuma i drugih neophodni su za proizvodnju čipova i industrijskih magneta, te ulaze u sastav svega od kompjutera, pametnih telefona i automobila, do vođenih projektila, bombi i radara.
Zato bez njih nema razvoja elektronske industrije, električnih vozila i veštačke inteligencije, kao ni proizvodnje oružja preko potrebnog SAD i njenim saveznicima za ostvarenje vrlo ambicioznih ratnih i geopolitičkih ciljeva širom Zemljine kugle.
Države Zapada, međutim, zaostaju u proizvodnji retkih zemnih elemenata, jer su njihovo iskopavanje i prerada ekološki vrlo prljavi, odnosno, štetni po životnu sredinu – nus proizvodi su otpadne vode pune kiseline i radioaktivne supstance.
Kineski as iz rukava
S druge strane, Narodna Republika Kina je preduzela prve pripreme i ulaganja u tu granu rudarstva i industrije još tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka – ona je izvršla plansku koncentraciju postrojenja u oblastima gde se nalaze rudnici kako bi umanjila ekološku cenu njihovog rada.
Kada je u aprilu prošle godine administracija predsednika Donalda Trampa, zvanično radi smanjenja trgovinskog deficita, ušla u nepromišljenu akciju iznuđivanja novca od američkih uvoznika, i posredno, američkog stanovništva putem uvođenja novih, drakonskih carevina kojim je opterećena roba iz gotovo svih zemalja sveta, država koja je bila njihova najveća meta, NR Kina, odgovorila je, između ostalog, tako što je suspendovala izvoz svojih retkih zemnih elemenata u SAD.
Kina u svojim rudnicima proizvodi između 60 i 70 i u svojim postrojenjima prerađuje između 85 i 90 odsto svih trenutno dostupnih retkih zemnih elemenata sveta, pa je taj njen ekonomski protivudar bio vrlo efikasan u smislu neutralisanja američke pretnje carinama i kasnije doveo do jedne vrste primirja u trgovinskom ratu koje su pokrenule SAD.
Značaj Australije
On je, međutim, prilično uznemirio i prisilio vojnopolitčki blok koji predvodi Vašington, a koji pored NATO zemalja uključuje Australiju, Novi Zeland, Filipine, Južnu Koreju i Japan, da naglo i drastično uveća investicije u iskopavanje ruda i ekstrakciju retkih zemnih metala iz njih. Te države su kao kratkoročnu meru, pribegle i potpisivanju ugovora o preraspodeli i međusobnom ustupanju tih sirovina u slučaju nestašice.
U toj borbi posebno važan subjekt je Australija, prostrana zemlja izuzetno bogata rudama, ali i države Jugoistočne Azije, poput Malezije i Filipina.
U Australiji aktuelna su tri projekta. Jedan predvodi firma po imenu “Arafura”, koja je, u dobroj meri zahvaljujući finansijskoj pomoći vlade u Kanberi (840 miliona australijskih dolara), daleko odmakla u pripremama novog rudnika i postrojenja za preradu retkih zemnih elemenata. Ovi objekti bi trebalo da počnu s radom u septembru u Severnoj teritoriji, u mestašcu Nolans nedaleko od grada Alis Springsa i svoje proizvode isporučuju mušterijama u SAD, Evropskoj uniji i Republici Koreji.
Pored australijske države, najveći investitor u kompaniju “Arafura” je domaće preduzeće “Linas”, koja se oslanja na japanski kapital i državne zajmove, a projekt je primio finansijske injekcije i iz Nemačke (“Simens”), Južne Koreje (“Hjundai-Kia”) i Kanade (“Traksis”).
Australijska vlada radi na uspostavljanju rezervi retkih zemnih elemenata, koja bi služila za izvoz, najpre u SAD, jer nema sosptvene proizvođače koji bi ih trošili u većoj meri. Očekuje se da će državna kompanija “Eksport fajnens”, koja upravlja tim rezervama, vršiti otkup do 500 metričkih tona retkih zemnih metala godišnje od “Arafure”.
Ovih dana puno se govori o krupnom projektu geološkog istraživanja koji sprovodi kompanija “Nordern minerals” na širokom prostoru poznatom kao “Brauns rejndž” na severozapadu zemlje, na granici država Zapadna Australija i Severna teritorija. Ovo stoga što je nedavno, odlukom vlade u Kanberi, iz njega proteran kineski kapital.
To je učinjeno pod izgovorom nacionalne bezbednosti, odnosno, da bi se omogućilo da odlučivanje u kompaniji bude u saglasnosti s interesima australijske vlade i njenog vojnopolitičkog pokrovitelja Vašingtona i sve sirovine koje u okviru projekta u budućnosti budu proizvođene budu usmerene ne u Kinu, već u SAD i druge države koje se politički svrstavaju uz njih.
U fazi planiranja i zatvaranja finansijske konstrukcije je i projekat izgradnje postrojenja za preradu ruda i dobijanje retkih metala u Eneabi, nedaleko od Perta u zapadnoj Australiji, kojim će upravljati kompanija “Iluka”.
Izgradnja tog kompleksa, koji bi trebalo da počne s radom sledeće godine, koštaće oko 1,8 milijardi australijskih dolara, a za pokrivanje tih troškova “Iluka” je već dobila dva velika zajma od državne kompanije “Eksport fajnens” ukupnog iznosa od čak 1,65 milijardi. “Iluka”, inače, već eksploatiše retke metale u Državama Novi južni Vels i Viktorija.
Tako, sa sigurnošću se može reći da su se investicije, ali i politički pritisak, u vezi sa retkim zemnim elementima u prostranoj Australiji, gde su velika prostranstva nenaseljena, zahuktali ove godine i da će uskoro početi da donose konkretne rezultate.
Problemi u realizaciji
No, stvari ne idu uvek glatko. Za to je ovih dana dobar primer Malezija, gde poznata australijska kompanija “Linas” ima vlasništvo nad rudnikom u blizini grada Kuantana, koji namerava da eksploatiše za potrebe Pentagona, s kojim je u martu potpisala četvorogodišnji ugovor vredan 96 miliona dolara.
U Maleziji su u toku veliki protesti, jer lokalni stanovnici i pripadnici više desetina raznih malezijskih ekoloških i političkih grupa smatraju da će sirovine biti iskorišćene za proizvodnju pametnih raketa i bombi kojima se tuče po njihovoj muslimanskoj braći u Gazi i Libanu. Oni stoga zahtevaju da pomenuti malezijski rudnik radi isključivo za civilne potrebe.
Takođe, “Linas”, već izvesno vreme planira da, uz pomoć američke države, u Teksasu izgradi veliko postrojenje za preradu retkih zemnih metala, ali je poslednjih meseci taj projekat stao, jer se rukovodstvu australijske kompanije ne dopada činjenica da je vlada u Vašingtonu objavila još krupnija ulaganja u domaće, rivalske firme, što bi drastično umanjilo profitablnost “Linasove” fabrike.
“Linas”, koji je najveća nekineska kompanija iz oblasti eksploatacije retkih zemnih elemenata, osnovan je ranih osamdesetih, a 2010. godine je primio veliku dozu japanskog kapitala. Zbog toga danas ta kompanija sa sedištrm u Pertu zadovoljava čak 80 posto potražnje Japana za retkim zemnim metalima.
Australijski interes
Valja pomenuti i da u stvaranju lanca snabdevanja retkim metalima koji je nezavisan od Kine australijski biznismeni vide priliku da udvostruče ili čak utrostruče cenu retkih zemnih elemenata koje proizvode ili će proizvoditi.
Naime, oni priznaju da ne mogu da ih ponude po tako niskim cenama kako to čine Kinezi i da ih padovi cena na spot tržištu prouzrokovani velikom ponudom iz Kine guraju u ogromne gubitke.
Oni zato, po izjavama generalnog direktora “Iluke” Toma Olirija, za konačni cilj imaju to da, nakon proširenja sopstvene proizvodnje, prerade i prodajne mreže, stvore praktično zatvoreno (kartelsko) tržište imuno na poojeftinjenja koja prouzrokuju kineski konkurenti i uspostave indeks retkih metala koji bi bio odvojen od sadašnjeg Azijskog indeksa metala, koji uključuje kineska preduzeća i kojim, po njemu, ona manipulišu.
