Pojava Trampa, u drugom mandatu, ili u svojoj drugoj “inkarnaciji”, označava novu američku revoluciju koja će uticati na čitav svet, ali pre svega na SAD i EU, ocenjuje Dugin
Još i pre nego što je Donald Tramp preuzeo dužnost i vratio se u Belu kuću, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija su se suočile se sa pravim političkim zemljotresom.
Ovo je ideološki i geopolitički cunami, koji, iskreno, niko nije očekivao, piše ruski geopolitičar Aleksandar Dugin za sajt “Geopolitika”.
Pojava Trampa, u drugom mandatu, ili u svojoj drugoj “inkarnaciji”, označava novu američku revoluciju, dodaje ruski mislilac, koja će uticati na čitav svet, ali pre svega na SAD i EU.
Kako je, imajući u vidu moć “duboke države”, Tramp uopšte mogao biti izabran?
Do sada su amerikanizam predstavljali Demokratska stranka, globalisti i neokonzervatici okupljeni oko predsednika Džozefa Bajdena.
Svi oni su delili ideju linearnog rasta, nastavlja ruski mislilac, a to znači stalni rast američke ekonomije i svetske ekonomije, planetarno širenje liberalizma i takozvanih liberalnih vrednosti. To je, u osnovi, vizija američkog filozofa Frensisa Fukujame, koja je predstavljena u knjizi “Kraj istorije” iz 1992. godine.
Šta se pokvarilo u “dubokoj državi”
Zaista, neko vreme je izgledalo da stvari idu u tom pravcu i da sve države sveta usvojile američki model, koji je uključivao predstavničku demokratiju, kapitalističku tržišnu ekonomiju, individualističku i kosmopolitsku ideologiju ljudskih prava, digitalnu tehnologiju, ukratko: zapadnocentričnu postmodernu kulturu. “Duboka država” u SAD je, dodaje Dugin, delila ovu agendu i delovala kao garant njenog sprovođenja.
Doduše, u samim SAD postojali su glasovi koji su upozoravali da je ovaj pristup pogrešan, poput Semjuela Haningtona, koji je, u delu “Sukob civilizacija”, prevideo pojavu multipolarnosti i krizu zapadnocentrične globalizacije. On je, takođe, prelagao da se Zapad ujedini i da jača svoj identitet, kao jedna od mnogih regionalnih civilizacija.
Ipak, Hantingtonove i druge slične ideje su tada odbačene. Bio je to samo “neopravdani oprez pojedinih skeptika”. Ali, to se dešavalo na krilima američke pobede u Hladnom ratu.
Kako zaključuje Dugin: “Duboka država je svesrdno stala na stranu optimista koji su zagovarali da je istorija stigla do svog prirodnog i neminovnog kraja”.
Tramp se, u toku prvog mandata, ne uklapa sasvim u kurs koji se jedan za drugim sledili predsednici SAD, poput Klintona, Buša, Obame i Bajdena. Demokrate i republikanci su bili sledbenici jedinstvene političke i ideološke strategije “duboke države” koja je počivala na globalizmu, liberalizmu, unipolarnosti i američkoj hegemoniji. Onda su počeli problemi. Godine 2007. Putin je održao sada već čuveni govor na Minehenskoj konferenciji o bezbednosti, koji Zapad nije želeo da čuje. Usledio je rat u Gruziji 2008, povratak Krima pod okrilje Rusije, a 2022. godine je otpočela Specijalna vojna operacija u Ukrajini.
U međuvremenu se pojavila i Kina, koja je, posebno pod Si Đinpingom, počela da vodi potpuno nezavisnu politiku. Istu logiku je počeo da sledi i islamski svet, zatim Indija, pod premijerom Narendrom Modijem. Zatim se protiv Zapada pobunio i veliki deo Afrike i Latinske Amerike. Konačno, pojavio se i BRIKS.
Trampova dilema
Trampova dilema je sledeća: da li će nastaviti sa politikom svog prethodnika, Džozefa Bajdena, što znači totalitarnu cenzuru nad medijima, ili će promeniti kurs i uzeti u obzir promene koje su se već desile i koje će se tek dešavati u svetu.
Trampov prvi mandat je, dodaje Dugin, mogao je da izgleda kao neka vrsta nesreće, tehničkog kvara, prolaznog zastoja.
“Duboka država” je predala vlast svom “starom momku”, Bajdenu, koji je, sa sloganom “Izradimo sve bolje”, trebalo da SAD i čitav svet vrati na stari globalistički kurs. Ipak, Bajden u tome nije uspeo. On je pokušao da za neuspeh okrivi “Putinove agente”. Rusiji je trebalo naneti “strateški poraz” i zaustaviti ekspanziju Kine i projekat “Pojas i put”. Ipak, stvari ne funkcionišu tako.
Bajden, ukratko, nije uspeo da položi ispit, zaključuje Dugin. Nije uspeo ni da pobedi Modija, da sprovede nove “obojene revolucije”, od Gruzije i Jermenije, sve do Srbije. I “duboka država” se ponovo vratila Trampu. Sada smo tu gde jesmo. Tramp je u inauguracionom govoru objavio da je “20. januar dan oslobođenja” i da je počelo “novo zlatno doba” Amerike.
Bajden je postao simbol bankrota američke demokratije, piše portugalski geopolitičar Hugo Dinoisio za sajt “Fondacija strateške kulture”.
Pod Trampom ćemo, zaključuje ovaj geopolitičar, imati priliku da gledamo imperiju u njenoj brutalnosti, bez maski civilizovanog ponašanja i bez emotivnih filtera.
Ukratko, Tramp će vladati na daleko pragmatičniji i brutalniji način, bez ideološke oblande globalizma, jer mu više nisu potrebne rukavice.
RTbalkan.
