Kontrola srčanog ritma svetlosnim signalima mogla bi da postane moguća zahvaljujući novoj tehnologiji koju razvijaju ruski naučnici, a koja bi u budućnosti mogla da omogući regulisanje rada srca bez klasičnog pejsmejkera.
Stručnjaci iz Rusije su razvili novi tip ćelije pejsmejkera srca sa osetljivošću na svetlost, koja bi potencijalno mogla da postane “živi” srčani pejsmejker.
Nova ćelijska struktura kontroliše se svetlošću koristeći tehnologiju koja je osvojila Nobelovu nagradu za 2026. godinu, rekao je stručnjak Aleksandar Romanov.
Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu za 2026. godinu dodeljena je trojici istraživača za otkriće prvih jonskih kanala osetljivih na svetlost koji se mogu ugraditi u ćelijsku membranu i “trenirati” da reaguju na svetlost. Ovo otkriće omogućava naučnicima da kreiraju nove proteine kontrolisane svetlošću za bilo koju svrhu.
“Dobili smo i testiramo novi tip ćelija i verujemo da će ova početna fotosenzitivnost poboljšati njihovu efikasnost. Dakle, naravno, nismo mi dobili Nobelovu nagradu, ali ipak, to sugeriše da smo, takoreći, radili u pravom smeru”, rekao je naučnik, prenosi agencija TASS.
Bioinženjeri uzgajali su ćelije kontrolisane svetlošću, postavljene na posebne polimerne skele i implantirane u srce. Ideja naučnika je da omoguće ćelijama da funkcionišu prirodno, a da lekari i dalje mogu da regulišu srčani ritam spolja koristeći svetlosne signale.
Da bi to postigli, istraživači koriste posebne proteine osetljive na svetlost koji mogu da prelaze iz jednog stanja u drugo kada su izloženi zracima određene talasne dužine, čime stimulišu ili smiruju ćelije.
Planirano je da lekari budu u mogućnosti da stimulišu ćelije da kontrolišu aritmiju koristeći poseban uređaj sa plavim spektrom svetlosti i talasnom dužinom od približno 460 nanometara. U tu svrhu bi mogla da bude implantirana ispod kože posebna svetlosna kapsula ili zavoj na torzu pacijenta blizu grudnog koša, pojašnjavaju stručnjaci.
Kardiohirurzi u eksperimentalnoj operacionoj sali implantirali su novu grupu svetlosno osetljivih ćelija pejsmejkera u srce minijaturne svinje.
Prvo su koristili posebnu polimernu podlogu, a zatim su ćelije ubrizgali u srce putem šprica u obliku posebnih mikrokapsula.
“Efekat bi trebalo da traje pet do sedam dana”, naglasio je Romanov.
