Ova država je obezbedila odobrenje Rusije da koristi njihovu infrastrukturu za isporuku 300.000 tona crnog zlata kupcima u Nemačkoj u prvom kvartalu ove godine. To je saopštila njihova nacionalna kompanija “Kaztrans oil”, a prenosi američka novinska kuća, Eurasianet, koja analizira dešavanja u azijskim zemljama.
Šef analitičke veb-stranice “Enerdži monitor”, Nurlan Žumagulov, u decembru je ocenio da bi Kazahstan mogao tražiti da iz Rusije uveze količinu nafte koja je srazmerna onoj koju šalje u Evropu i da bi to crno gorivo moglo da bude poslato u domaće rafinerije.
Kako srpski stručnjaci ukazuju, ovaj dogovor omogućava i da ruska nafta nastavi da teče ka Nemačkoj, umesto kazahstanske, jer je Evropa i do sada nalazila način da zažmuri na poreklo ove sirovine.
Podsetimo, većina članica EU se izjasnila da neće kupovati crno zlato iz Rusije u nastojanju da nanese finansijsku štetu Moskvi. Ipak, u praksi je sve više pokazatelja da se ti principi krše. Podsetimo, od 5. decembra je na snazi i embargo EU na uvoz ruske nafte koja stiže morskim putem, ali je naftovod “Družba” izuzet od sankcija. Međutim, Srbija, koja se snabdeva preko hrvatskog naftovoda “Janaf”, nije izuzeta i nije joj dozvoljeno da kupuje crno zlato iz Rusije. Mogućnost da naša zemlja bude pošteđena zvanično je “minirala” Hrvatska. I dogovor Beograda i Budimpište, postignut polovinom oktobra, o izgradnji naftovoda koji bi Srbiji omogućio da se priključi na “Družbu”, odmah je naišao na neodobravanje pojedinih zapadnih diplomata i analitičara. Oni su poručili da u pogledu snabdevanja energentima naša zemlja treba da se odmakne od Rusije.
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković ukazuje da drugi aršini važe za Srbiju, i da su propisi EU pravljeni za “sitnu ribu” i podseća da nije mogao da se izgradi ni “Južni tok”, a mogao je “Severni tok”. Govoreći o mogućnosti da Kazahstan umesto svoje, transportuje rusku naftu u Nemačku, on ukazuje da se to može očekivati.
“Naravno da će svi da zažmure kada zatreba, pa to već rade”, ukazuje Zdravković.
“Saudijska Arabija kupuje rusku naftu i preprodaje je u Evropi. Ta zemlja bar ima crno zlato. Ali Turska i Egipat su u 2022. izvozili na evropsko tržište naftu, a nemaju je dovoljno, oni su uvozici”, dodaje Zdravković.
Moramo da imamo alternativu
Savetnik za energetiku u PKS, Ljubinko Savić, ističe da Srbiji mora da radi na alternativnim pravcima snabdevanja naftom, kako bi obezbedila energetsku sigurnost. On ocenjuje da Evropa polazi sa nivoa sile i da diktira pravila, ali da je sama nedosledna u njihovoj primeni i da menja odluke.
“Naša zemlja ima rafineriju koja sa instalisanim kapacitetima može da podmiri potrebe našeg tržišta za derivatima”, navodi Savić.
“Mi proizvodimo oko 20 odsto domaće nafte, a oko 80 procenata zavisimo od uvoza. Zato su veoma bitni ključni infrastrukturni koridori snabdevanja, kao što je “Janaf” i potencijalni naftovod ka Mađarskoj ili prema Draču preko Severne Makedonije”, dodaje Savić.
B92.
