Radi sopstvenih geopolitičkih interesa, SAD podržavaju neviđenu pravnu bahanaliju koju je pokrenuo MKT, znajući dobro da Rusija, kao i SAD, ne priznaje jurisdikciju tog suda, naglašeno je u komentaru.
“Dozvoljavajući neprihvatljive opaske na račun ruskog lidera, američke vlasti namerno ćute o sopstvenim zločinima u Jugoslaviji, Iraku, Libiji i Vijetnamu”, ističe se u komentaru ruskih diplomata.
Diplomatsko predstavništvo je podsetilo da je vašingtonska administracija uvela ekonomske sankcije rukovodstvu tog suda, među kojima je i bivši tužilac Fata Bensud, koji je pokrenuo istragu o zločinima SAD u Avganistanu.
“O kakvoj nezavisnosti i nepristrasnosti može da se govori? Takva pozicija podseća na šizofreniju”, naglasila je ambasada.
Povodom naloga za hapšenje ruskog predsednika oglasio se i stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja kazavši na sastanku Saveta bezbednosti svetske organizacije da međunarodni krivični tribunal u Hagu, koji je spreman da vrši pseudo-pravdu po nalogu Zapada, dokazao je svoju inferiornost.
“Ovaj pristrasni, politizovani i nekompetentni međunarodni sud je još jednom dokazao svoju inferiornost. MKT je marioneta u rukama kolektivnog Zapada, koji je uvek spreman da vrši pseudopravdu po nalogu”, naglasio je on.
Prema njegovim rečima, posebno je cinično što su pravno beznačajne odluke objavljene uoči 20. godišnjice američke ilegalne invazije na Irak, gde je MKT imao jurisdikciju, ali ništa nije učinio da donese počinioce odgovornosti.
“Rusija nije potpisnica Rimskog statuta. MKT nema nadležnost nad Rusijom i njenim građanima. Sva dokumenta koja proističu iz ovog tela smatramo nezakonitim i nevažećim”, napomenuo je stalni predstavnik Ruske Federacije.
MKT je u petak izdao nalog za hapšenje Putina i Lvove-Belove. Kako piše u optužnici, predsednik Putin je “navodno kriv za nedozvoljeno prebacivanje i deportovanje dece iz okupiranih teritorija Ukrajine na teritoriju Ruske Federacije”, a koji su “navodno izvršeni nakon 24. februara 2022. godine”.
Ova optužba zapravo se odnosi na evakuaciju dece iz zona borbenih dejstava.
Tribunal je osnovan je 1998. godine usvajanjem Rimskog statuta, koji je stupio na snagu 2002. godine nakon što je ispunjen uslov od 60 ratifikacija. Do sada, Statut su potpisale 123 države. Među potpisnicima se ne nalaze zemlje poput Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Kine, Indije, Turske i Saudijske Arabije.
Putin je 2016. godine potpisao dekret prema kojem Rusija neće postati članica MKS. Prema ruskom Ministarstvu spoljnih poslova, ovaj sud “nije opravdao nade koje su mu polagane i nije postao istinski nezavisno telo međunarodne pravde”.
