Koraci Kolektivnog zapada, gledani zajedno, dovode do formiranja i nagomilavanja destabilizujućih raketnih potencijala u regionima susednim Ruskoj Federaciji, stvarajući direktnu pretnju bezbednosti naše zemlje, i to strateške prirode, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova
Rusija je konstatovala da su nestali uslovi za održavanje jednostranog moratorijuma na raspoređivanje raketa srednjeg i kratkog dometa kopnenog baziranja i više ne smatra da je obavezana prethodno usvojenim samoograničenjima, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
“S obzirom na to da su naša višestruka upozorenja ignorisana i situacija se razvija u pravcu raspoređivanja američkih raketa srednjeg dometa kopnenog baziranja u Evropi i Azijsko-pacifičkom regionu, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije konstatuje da su nestali uslovi za održavanje jednostranog moratorijuma na raspoređivanje sličnog naoružanja i ovlašćeno je da izjavi da Ruska Federacija više ne smatra da je obavezana prethodno usvojenim samoograničenjima“, ističe se u saopštenju.
Istovremeno se navodi da će odluke o reagovanju doneti rusko rukovodstvo na osnovu analize obima raspoređivanja američkih i drugih zapadnih raketa srednjeg i kratkog dometa kopnenog baziranja, kao i opšteg razvoja situacije u oblasti međunarodne bezbednosti i strateške stabilnosti.
U saopštenju se dodaje da različiti koraci Zapada u oblasti raketa srednjeg i kratkog dometa dovode do destabilizacije raketnog potencijala u regionima koji se graniče sa Rusijom, stvarajući direktnu pretnju.
“Koraci Kolektivnog zapada, gledani zajedno, dovode do formiranja i nagomilavanja destabilizujućih raketnih potencijala u regionima susednim Ruskoj Federaciji, stvarajući direktnu pretnju bezbednosti naše zemlje, i to strateške prirode. Sve u svemu, takav razvoj događaja nosi ozbiljan negativan naboj i značajne štetne posledice po regionalnu i globalnu stabilnost, uključujući opasnu eskalaciju tenzija između nuklearnih sila”, primećuje ministarstvo.
Istovremeno, Ruska Federacija se direktno obratila zemljama NATO-a sa pozivom da proglase uzajamni moratorijum na razmeštanje sistema naoružanja koji su ranije bili zabranjeni Ugovorom o nuklearnim snagama srednjeg dometa, a američkim saveznicima u Azijsko-pacifičkom regionu da podrže ruske napore za sprečavanje trke u ovom tipu naoružanja u tom regionu.
Međutim, napomenuli su u resoru, mora se konstatovati da ruske inicijative nisu naišle na odziv.
“SAD i njihovi saveznici ne samo da su otvoreno najavili planove za razmeštanje američkih kopnenih raketa srednjeg i kraćeg dometa u različitim delovima sveta, već su već značajno odmakli u praktičnoj realizaciji tih namera”, naglasili su u saopštenju.
Od 2023. godine Ruska Federacija beleži slučajeve prebacivanja američkih sistema sposobnih za kopneno lansiranje raketa srednjeg i kraćeg dometa u evropske NATO zemlje radi “uvežbavanja” ovog naoružanja tokom vojnih vežbi koje imaju izrazito antirusku usmerenost.
Što se tiče Azijsko-pacifičkog regiona, u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije su dodali da je pod izgovorom vežbi u aprilu 2024. godine, na Filipine prebačen raketni sistem srednjeg dometa “tajfun”, koji se i dalje nalazi na arhipelagu.
Osim toga, tokom vežbe “Talisman sabre 2025”, australijska posada sistema HIMARS, nabavljenog od SAD, izvela je lansiranje američke rakete “prSM”, koju je još 2021. godine testirao Pentagon na domet veći od 500 km, što je svrstava u klasu kopnenih raketa srednjeg i kraćeg dometa.
“Sve je više dokaza o pojavi američkog naoružanja u različitim regionima, uključujući i one od posebnog značaja za Rusku Federaciju u pogledu nacionalne bezbednosti, pri čemu karakteristike tih sistema omogućavaju njihovo svrstavanje u kopnene raketne sisteme srednjeg i kraćeg dometa”, podvukli su u resoru.
Napomenuli su da dodatno značajan faktor predstavljaju izjave više američkih saveznika o nameri da od Vašingtona nabave kopnene rakete srednjeg i kraćeg dometa i/ili da razviju sopstvene rakete dometa u rasponu od 500 do 5500 kilometara, ili da uvećaju već postojeći nacionalni arsenal ovakvog naoružanja.
“Svi gore navedeni koraci ‘Kolektivnog zapada’ u celini vode formiranju i jačanju destabilizijućih raketnih potencijala u regionima koji se graniče sa Ruskom Federacijom, što predstavlja direktnu, i to stratešku, pretnju bezbednosti naše zemlje”, istakli su u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova.
Kako je više puta i dosledno naglašavano sa ruske strane, takav razvoj događaja će zahtevati preduzimanje odgovarajućih vojno-tehničkih mera, radi suprotstavljanja novonastalim pretnjama i očuvanja strateške ravnoteže.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je na sednici Saveta bezbednosti krajem juna prošle godine saopštio da SAD ne samo da proizvode rakete srednjeg i kratkog dometa kopnenog baziranja, već su ih i prebacile u Dansku i na Filipine radi vojnih vežbi. Predsednik je napomenuo da je još uvek nepoznato da li je američka strana odatle uklonila ovu municiju ili ne.
Ugovor o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) je prestao da važi 2. avgusta 2019. godine. Ruski lider Vladimir Putin je izjavio da je Moskva spremna da ne raspoređuje rakete 9M729 na evropskom delu zemlje, ali uz recipročne korake NATO-a.
