To pitanje je u centru pažnje posle odluke Međunarodnog krivičnog suda (MKS) da izda nalog za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina zbog ratnih zločina u vezi sa odvođenjem dece iz Ukrajine u Rusiju.
Ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzija rekao je u ponedeljak na konferenciji za novinare da je Rusija planirala sastanak Saveta bezbednosti UN pre odluke MKS-a saopštene u petak.
Rusija u aprilu predsedava Savetom bezbednosti UN po principu rotacije. Sednica Saveta bezbednosti bi trebalo da bude održana oko 6. aprila, mada tačan datum još nije utvrđen.
MKS je saopštio da traži hapšenje Putina jer je osumnjičen „za ratne zločine protivpravne deportacije (dece) i protivzakonitog prebacivanja (dece) iz okupiranih područja Ukrajine u Rusiju“.
Sud u Hagu je izdao nalog i za hapšenje komesarke u Kancelariji predsednika Rusije za prava dece Marije Aleksejevne Lvove-Belove.
To saopštenje usledilo je posle izveštaja Anketne komisije UN za Ukrajinu u kojem se navodi da postoje dokazi o ilegalnom transferu nekoliko stotina ukrajinske dece u Rusiju.
Komisija je saopštila da se i roditelji i deca suočavaju sa mnogim preprekama u uspostavljanju kontakta, pri čemu je teret prevashodno na deci, a najmlađa deca verovatno ne mogu da ostvare bilo kakav kontakt.
Zaključeno je da prisilne deportacije „krše međunarodno humanitarno pravo i predstavljaju ratni zločin“.
Ukrajinska vlada tvrdi da je 16.221 dete odvedeno u Rusiju od početka rata.
Ruski ambasador je ocenio da je to pitanje „potpuno prenaduvano“, rekavši da Moskva želi da objasni na sednici Saveta bezbednosti da su deca odvedena u Rusiju „samo u želji da budu pošteđena od opasnosti koju mogu doneti vojne aktivnosti“.
Nebenzija je na pitanje da li Rusija planira da vrati decu, odgovorio potvrdno.
„Kada uslovi budu bezbedni, naravno. Zašto da ne“, rekao je ruski ambasador pri UN-u.
(Beta)
