Povodom 25 godina od potpisivanja rusko-kineskog Ugovora o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov poručio je da su Moskva i Peking izgradili strateško partnerstvo koje je postalo jedan od stubova multipolarnog svetskog poretka.
Autorski tekst pod nazivom „Konstanta u eri radikalnih promena: Povodom 25. godina od potpisivanja rusko-kineskog Ugovora o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji“ prenosimo u celini.
Danas, u uslovima formiranja pravednijeg multipolarnog svetskog poretka, sveobuhvatna saradnja Rusije i Kine – dve velike sile i najveća suseda – predstavlja primer međudržavnih odnosa, zasnovanih na ravnopravnosti, uravnoteženim interesima i uzajamnoj koristi.
Temelji ove saradnje postavljeni su na prelazu između prošlog i ovog veka. Pre tri decenije, u zajedničkoj deklaraciji na najvišem nivou, Moskva i Peking su prvi put proglasili kurs ka razvoju ravnopravnog partnerstva zasnovanog na poverenju i strateškoj saradnji u 21. veku.
Od „Velikog ugovora“ do strateškog partnerstva
Ubrzo je ta formula dobila pravno utemeljenje u ključnom bilateralnom dokumentu – Ugovoru o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji. Dokument su u Moskvi, pre tačno 25 godina – 16. jula 2001. godine, potpisali predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin i predsednik Narodne Republike Kine Đang Cemin.
Ovaj ugovor označio je kraj perioda normalizacije odnosa Rusije i Kine započetog krajem osamdesetih godina prošlog veka i otvorio novu etapu izgradnje strateškog partnerstva koje ima izuzetan značaj kako za dve države, tako i za očuvanje mira, bezbednosti i stabilnosti u svetu.
Dokument je postao čvrst pravni temelj čitavog sistema rusko-kineske saradnje. Zato ne čudi što su lideri dve zemlje dva puta potvrdili njegovo produženje na nove petogodišnje periode – prvi put 2021. godine, po isteku početnog dvadesetogodišnjeg roka, a zatim i u maju ove godine, tokom zvanične posete predsednika Putina Kini.
Iako obimom sažet, ovaj dokument je po svom sadržaju sveobuhvatan i dubok, zbog čega je u diplomatskoj praksi dobio naziv „Veliki ugovor“.
Tokom proteklih 25 godina, Rusija i Kina su više puta potvrdile ispravnost istorijske odluke da svoje odnose grade na stabilnosti, predvidljivosti i dugoročnom partnerstvu dve susedne države i dve civilizacije.
To pokazuje da su tradicije prijateljstva i dobrosusedskih odnosa između dve zemlje trajne vrednosti, lišene kratkoročnih političkih interesa i zasnovane na zajedničkim nacionalnim interesima i naroda i država.
Principi utvrđeni Ugovorom i danas su u potpunosti aktuelni. Oni se oslanjaju na opšteprihvaćene norme međunarodnog prava, uključujući poštovanje suvereniteta i nemešanje u unutrašnje poslove.
Dokumentom su predviđene i međusobna podrška u zaštiti državnog jedinstva i teritorijalnog integriteta, obaveza da se ne primenjuje sila niti pretnja silom, da se ne koriste ekonomski ili drugi oblici pritiska, da se svi sporovi rešavaju mirnim putem, kao i da se ne dozvoli da teritoriju jedne strane treće države koriste na štetu Rusije ili Kine.
Posebno se ističe da su Ugovorom potvrđeni odsustvo međusobnih teritorijalnih pretenzija i zajednička namera da se zajednička granica pretvori u pojas večnog mira i prijateljstva.
Ove odredbe postale su politička i pravna osnova za konačno rešavanje graničnog pitanja, ali i za stvaranje atmosfere međusobnog razumevanja, dubokog poverenja i obostrano korisne saradnje.
Važno je da su, tokom 25 godina, svi članovi Ugovora verno poštovani i sistematski primenjivani. To je nesumnjivo u velikoj meri zahvaljujući „diplomatiji lidera“, koja političku volju pretvara u konkretne sporazume.
Može se sa punom sigurnošću tvrditi da je Ugovor o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji odigrao presudnu ulogu u formiranju novog modela rusko-kineskih odnosa koji ne predviđa ograničavanje suvereniteta nijedne strane, što mu daje neophodnu fleksibilnost i, samim tim, prednost u odnosu na „klasične saveze“.
Posebno želim da naglasim da se odnosi između Rusije i Kine zasnivaju na ravnopravnosti, nisu opterećeni ideološkim dogmama, nisu usmereni protiv trećih država i otporni su na promene u međunarodnim okolnostima.
U skladu sa ovim Ugovorom potpisane su stotine bilateralnih dokumenata koji su stvorili povoljne uslove za razvoj saradnje između vlada, resornih ministarstava, regiona, poslovnih i društvenih krugova, kao i predstavnika nauke, kulture i obrazovanja.
Intenzivno se razvija saradnja između Administracije predsednika Rusije i Centralnog komiteta Komunističke partije Kine. Produbljuje se saradnja zakonodavne, izvršne i sudske vlasti dve zemlje. Posebno se ističe bliska saradnja arhivskih institucija, koja ima važnu ulogu u očuvanju istorijske istine i suprotstavljanju pokušajima falsifikovanja istorije.
Energetika, veštačka inteligencija i kosmos – nova osovina saradnje
Ugovor je takođe postavio čvrste institucionalne temelje za značajno jačanje trgovinske i ekonomske saradnje.
Privrede naših država prirodno se dopunjuju. Podaci govore sami za sebe – trgovinska razmena je tokom poslednjih 25 godina povećana više od 30 puta, a već tri godine zaredom premašuje 200 milijardi dolara.
Od 2010. godine, Kina je vodeći trgovinski partner Rusije. Zauzvrat, naša zemlja je među pet najvećih trgovinskih partnera Kine. Istovremeno, napori za poboljšanje strukture međusobne trgovine se nastavljaju. Obračuni između naših zemalja su gotovo u potpunosti konvertovani u nacionalne valute, a udeo američkog dolara i evra je pao na zanemarljiv nivo.
Raste i obim međusobnih investicija, čemu treba da doprinese novi rusko-kineski sporazum o podsticanju i zaštiti investicija, koji je potpisan i ratifikovan prošle godine.
Strateški karakter ima saradnja u oblasti energetike. Rusija i dalje zauzima vodeću poziciju kao snabdevač Kine naftom i prirodnim gasom, a isporuke su, uprkos geopolitičkim turbulencijama, stabilne, pouzdane i predvidive.
Izgrađena je i nastavlja da se širi zajednička mreža naftovoda i gasovoda.
Uspešno se realizuju i veliki zajednički projekti u oblasti mirnodopske nuklearne energije, uključujući izgradnju energetskih blokova po ruskom projektu u nuklearnim elektranama Tjenvan i Sjudapu.
Uspešno se razvija i saradnja u oblasti kosmosa i satelitske navigacije.
Produbljuje se saradnja u poljoprivredi, a raste i promet poljoprivrednih proizvoda i hrane. Radi se na proširenju asortimana robe koja se izvozi u Kinu, uključujući proizvode životinjskog i biljnog porekla.
U Kini sve veću popularnost stiče brend „Proizvedeno u Rusiji“. Zahvaljujući razvoju maloprodajne mreže originalnih ruskih proizvoda i njihovoj ponudi na kineskim internet platformama, kineski potrošači imaju priliku da se upoznaju sa njihovim širokim asortimanom i visokim kvalitetom.
Kontinuirano se jača i transportna povezanost dve zemlje. U saradnji sa kineskim partnerima unapređuje se prekogranična infrastruktura, a u planu su izgradnja novih graničnih prelaza, mostova i puteva.
Jedan od najznačajnijih projekata biće skoro puštanje u rad žičare između Blagoveščenska i Hejhea. Nastavljamo i zajednički razvoj Severnog morskog puta.
Intenzivno se razvija saradnja u industriji i visokim tehnologijama. Produbljuje se dijalog u oblasti nauke, tehnologije i inovacija, uključujući primenjena istraživanja i projekte klase „megasajens“.
Osnivaju se nove institucije za zajednički rad, poput Rusko-kineskog instituta za fundamentalna istraživanja, dok se istovremeno širi praktična saradnja u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija.
Posebno bih istakao tehnologije veštačke inteligencije, čija sve šira primena otvara nove mogućnosti za ekonomski razvoj i jačanje nacionalne bezbednosti naših država.
Humanitarna saradnja takođe je dostigla potpuno novi nivo. Umesto pojedinačnih i povremenih događaja, uspostavljena je sistemska i sveobuhvatna saradnja, što je omogućilo široku društvenu podršku rusko-kineskom strateškom partnerstvu i stvorilo osnovu za njegov dalji razvoj. Na taj način dodatno su učvršćene veze prijateljstva i poverenja između naroda dve zemlje.
Ključnu ulogu u razvoju saradnje, kako između državnih institucija tako i profesionalnih zajednica i šire javnosti, imaju veliki zajednički međudržavni projekti. Odlukom lidera dve zemlje, oni se organizuju još od 2006. godine. Njihove teme obuhvataju kulturu, turizam, sport, omladinske razmene, nauku, inovacije i medije.
Obrazovanje, kultura i turizam povezuju dva naroda
2026. i 2027. godina proglašene su Godinama rusko-kineske saradnje u oblasti obrazovanja. Očekuje se da će ova inicijativa povećati akademsku mobilnost mladih talenata i doprineti jačanju kadrovskih potencijala obe države.
Hiljade studenata iz Rusije i Kine studiraju na univerzitetima susedne zemlje, a za njihovu podršku uspostavljeni su odgovarajući mehanizmi. Danas deluje 15 udruženja univerziteta, čiji broj nastavlja da raste.
Razvija se naš veliki projekat – Zajednički univerzitet MGU–PPI u Šenženu, koji su osnovali Moskovski državni univerzitet „M. V. Lomonosov“ i Pekinški politehnički institut.
Bilateralni odnosi dodatno se obogaćuju kulturnim razmenama koje doprinose boljem upoznavanju tradicija i običaja dve zemlje. Moskva već nekoliko godina svečano obeležava Kinesku Novu godinu, dok se u Pekingu uz ruske običaje proslavlja Maslenica.
Rusija i Kina, poštujući civilizacijsku raznolikost i kulturnu samobitnost kao jedan od temelja multipolarnog sveta, pažljivo čuvaju svoje istorijsko nasleđe i međusobno pomažu u njegovoj zaštiti. Kao primer navodi se učešće kineskih stručnjaka u obnovi Kineske sale Katarininog dvorca u Carskom Selu, čiji su enterijeri bili uništeni tokom Velikog otadžbinskog rata.
Zapaženi rezultati ostvareni su i u oblasti zajedničke filmske produkcije.
Veoma dinamično razvija se i saradnja u sportu. Rusko-kineske omladinske igre, koje se organizuju u letnjem i zimskom formatu, predstavljaju važnu odskočnu dasku za mnoge mlade sportiste.
Broj turističkih putovanja između dve zemlje raste dvocifrenim stopama, čemu značajno doprinosi i bezvizni režim za međusobna putovanja.
Moskva i Peking kao saveznici na svetskoj sceni
Tokom proteklih 25 godina značajno je unapređena i spoljnopolitička koordinacija Rusije i Kine na međunarodnoj sceni, što predstavlja jedan od ključnih stubova njihovog strateškog partnerstva.
Ta saradnja zasniva se na sličnim stavovima o savremenoj geopolitičkoj situaciji i njenom daljem razvoju. Pristupi dve države u većini globalnih i regionalnih pitanja veoma su bliski, a često i potpuno usaglašeni.
To se odnosi na pitanja očuvanja globalne strateške stabilnosti, kontrole naoružanja, borbe protiv terorizma i drugih savremenih bezbednosnih izazova.
Zajedničku spoljnopolitičku filozofiju potvrđuju i zajedničke deklaracije koje se usvajaju nakon rusko-kineskih samita.
Među najnovijim primerima izdvaja se Zajednička deklaracija o izgradnji multipolarnog sveta i novog tipa međunarodnih odnosa, koju su lideri dve zemlje usvojili tokom zvanične posete predsednika Vladimira Putina Kini u maju ove godine.
U njoj su utvrđeni osnovni principi pravednijeg multipolarnog svetskog poretka: suverena ravnopravnost država, jednaka i nedeljiva bezbednost, inkluzivna i obostrano korisna saradnja, kao i poštovanje međunarodnog prava i principa Povelje Ujedinjenih nacija u njihovoj punoj celini i međusobnoj povezanosti.
Sa kineskim prijateljima zalažemo se za političko i diplomatsko rešavanje sukoba kroz otklanjanje njihovih uzroka. Ne prihvatamo politiku „smene režima“, dvostrukih standarda i jednostranih sankcija.
To je posebno važno danas, kada pojedine zapadne države, delujući u duhu neokolonijalizma i nastojeći da očuvaju sopstvenu dominaciju, pokušavaju da naruše međunarodnopravni poredak zasnovan na centralnoj ulozi Ujedinjenih nacija.
Moskva i Peking tesno sarađuju na svim najvažnijim multilateralnim forumima, pre svega u UN, gde po većini pitanja nastupaju jedinstveno u Generalnoj skupštini i Savetu bezbednosti. Kao primer navodi se koordinacija stavova dve zemlje u vezi sa rešavanjem krize u regionu Persijskog zaliva.
Ove godine Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS) obeležava 25 godina postojanja. Rusija i Kina bile su među njenim osnivačima i, zajedno sa drugim partnerima, doprinele su tome da ŠOS postane jedna od najuticajnijih regionalnih organizacija.
Danas dve zemlje su lokomotive jačanja ove organizacije, njenog pozicioniranja kao jednog od stubova bezbednosne arhitekture Evroazije i multipolarnog svetskog poretka koji se formira.
Jednako uspešna je i saradnja u okviru BRIKS-a, koji se opisuje kao primer savremene multilateralne diplomatije velikih sila u multipolarnom svetu.
Rusija, Kina i druge partnerske zemlje zajednički promovišu svoje prioritete i u okviru Grupe dvadeset (G20).
Moskva i Peking takođe dosledno podržavaju očuvanje bezbednosne arhitekture u azijsko-pacifičkom regionu zasnovane na centralnoj ulozi ASEAN-a. Ne prihvatamo konfrontacioni „indopacifički projekat“ koji nameće Zapad, a koji podriva centralnu ulogu ASEAN-a u obezbeđivanju regionalne bezbednosti i usmeren je na obuzdavanje Kine i izolaciju Rusije.
Logično je da su Rusija i Kina istomišljenici i u okviru APEK-a. Delimo prioritete koje je postavilo kinesko predsedavanje, uključujući i u kontekstu samita APEK-a koji će u novembru biti održan u Šenženu, sa naglaskom na otvorenost, inovacije i povezanost.
Kina podržava političko rešenje za Ukrajinu
Visoko cenimo konstruktivan i uravnotežen stav Narodne Republike Kine o situaciji oko Ukrajine, zasnovan na dubokom razumevanju uzroka krize i načina njenog političkog rešavanja kroz otklanjanje osnovnih uzroka sukoba, što važi za sve sukobe, u skladu sa Inicijativom predsednika Kine Si Đinpinga o globalnoj bezbednosti.
Posebno želim da istaknem da se vizija predsednika Kine, izložena u pomenutoj inicijativi, skladno nadovezuje na predlog predsednika Rusije Vladimira Putina o stvaranju arhitekture jednake i nedeljive bezbednosti u Evroaziji, koja predviđa uslove za miran i stabilan razvoj svih država evroazijskog kontinenta, bez pretnje destruktivnog spoljnog mešanja.
Spremni smo da nastavimo rad na povezivanju ove dve inicijative, kako kroz saradnju državnih institucija, tako i kroz dijalog stručne javnosti Rusije i Kine.
Na kraju, može se sa punim pravom konstatovati da je rusko-kineski Ugovor o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji uspešno izdržao test vremena.
Ostajući čvrst i nepokolebljiv temelj bilateralnih odnosa, ovaj dokument u potpunosti odgovara dugoročnim interesima naših država.
Zajedno sa kineskim prijateljima, pod rukovodstvom predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Narodne Republike Kine Si Đinpinga, nastavićemo rad na sprovođenju ciljeva i principa utvrđenih ovim temeljnim ugovorom.
