U prošlosti postoje mnogobrojni primeri prijateljstva između država koji su se konkretizovali u vojnim savezima, sklapanjem brakova, ili čuvanjem raznih vrednosti. Postoje veliki broj primera u kojima je jedna zemlja dala na čuvanje jednoj prijateljskoj državi svoje blago, da ne bi pao u rukama neprijatelja. U Prvom svetskom ratu Rumunija se pridružila Antanti koju su formirale Francuska, Engleska I Rusija. U ime savezništva i prijateljstva, blago Rumunije je transportovano u Moskvi da ne bi bilo zarobljeno od strane nemačke armije koja je okupirala Bukurešt i ceo južni deo zemlje u decembru 1916 godine. U decembru 1916 godine u zeležničkoj stanici Jaši natovareno je 17 vagona sa zlatom Rumunije koji je bio u polugama i raznim zlatnim monetama. Vrednost tog zlata je iznosila 315 miliona leja u zlatu. Sem toga tamo su bile i nakit kraljice Marije čija je vrednost procenjena na sedam miliona leja u zlatu.
Transport je stigao u Moskvu 21 decembra 1916 godine. Drugi transport je bio u leto 1917 godine , kada su u tri vagona natovarena vrednostima Narodne Banke Rumunije u iznosu od 1,6 miliardi leja, a od te vrednosti zlato u iznosu od 575 hiljada leja.. U još 21 vagon je bila imovina Štedionice u iznosu od 7,5 miliardi leja. Drugi transport je stigao u Moskvu 3 avgusta 1917 godine. Druga imovina i privatne zbirke umetničkih dela pratile su rumunsko blago da bi se smestile u Kremlj.
Sada Narodna banka Rumunije se sprema kampanju u inostranstvu tražeći vraćanje zlatnih rezervi zemlje, evakuisane u Rusiju 1916-1917, a potom konfiskovan od strane SSSR-a, izjavio je šef regulatora Mugur Isaresku.
Prema njegovim rečima, mnogi u inostranstvu, čak ni na nivou evropskih lidera, ne znaju za problem rumunskog zlata. Rumunski istoričari takođe retko pokreću ovo pitanje van zemlje.
„Naši projekti za budućnost zasnivaju se na činjenici da u inostranstvu, čak i na nivou evropskih lidera, problem zlatnih rezervi evakuisanih u Moskvu ostaje uglavnom nepoznat“, rekao je Isaresku.
SSSR je dva puta vraćao jedan broj zlatnih predmeta – 1935. i 1956. godine.
Zlatne rezerve Rumunske narodne banke odnete su na skladištenje u Rusko carstvo na zahtev vlasti te zemlje, nakon što je Bukurešt pao kao posledica poraza od vojski Nemačke i Austrougarske u decembru 1916. godine. Kasnije, nakon što su rumunske trupe zauzele Besarabiju, koja je bila deo Rusije (1918), sovjetska vlada je odbila da vrati zlato.
Međutim, nakon završetka Drugog svetskog rata i ulaska Rumunije u socijalistički blok, deo zaplenjene robe je vraćen. Sovjetski Savez se takođe složio da ne zahteva od Rumunije 300 miliona dolara reparacije koje je trebalo da plati SSSR-u prema Pariskom mirovnom sporazumu iz 1947. godine.
Rumunska strana je ponovo pokrenula pitanje vraćanja zlatnih rezervi sredinom 1990-ih, a 2012. moldavski poslanici, koji su bili deo tada vladajuće parlamentarne koalicije, zahtevali su da Rusija vrati zlato Rumuniji, čak i navodeći njegovu tačnu težinu – „93,4 tone u obliku kovanica i poluga.
Prema podacima Svetskog odbora za zlato, najveće zlatne rezerve u svetu imaju SAD sa 8.133 tone, zatim Nemačka sa 3.355 tona, a na trećoj i četvrtoj poziciji su Italija i Francuska sa nešto manje od 2.500 tona. Peta je Rusija sa 2.298 tona, a šesta Kina sa 2.010 tona. Na Zapadnom Balkanu prvo mesto drži Srbija sa 38,5 tona, zatim Severna Makedonija sa 6,8 tona, pa slede Slovenija sa 3,7 tona, Albanija sa nešto više od tri tone, BiH sa 2,7 i Hrvatska sa dve tone zlata.
