Sovjetski, kostromski, adigejski, osetinski – verovatno za ove sireve niste imali prilike da čujete, ali uveravamo vas da oni ni po čemu ne zaostaju za čuvenim delikatesima iz drugih, popularnih evropskih zemalja.
Ruski sirevi su godinama nepravedno ostajali u senci francuskih, holandskih, švajcarskih i italijanskih sireva, a danas oni sasvim zasluženo osvajaju srca potrošača. Neki od njih nastali su na obroncima planina, neki u zaseocima većih gradova – nevažno odakle su, svaki ima svoju priču i svoj prepoznatljiv ukus koji se dugo pamti.
Kostromski sir
Kostromski sir je jedan od najstarijih ruskih sireva – nastao je u 19. veku u Kostromi, po kojoj je i dobio naziv. Ovaj sir ima intenzivan, kiselkasto-kremast ukus i dosta je tvrd. Ljubitelji sireva kažu da je on najsličniji holandskoj Gaudi, ali za nijansu elastičnije strukture od nje. Inače, jedan je od omiljenih, najpopularnijih sireva u Rusiji.
Adigejski sir
Adigejski sir prepoznatljiv je po svom delikatnom, mlečnom ukusu – on nije niti preterano slan, niti potpuno neslan. Tradicionalno, ovaj sir se prozivodi u planinama Adigeje, na Kavkazu, a proslavio se 1980. godine, kada je krasio trpeze stranih gostiju koji su posetili Olimpijske igre u Moskvi.
Osetinski sir
Još jedan mlečni “biser” Kavkaza je osetinski sir poreklom iz Severne Osetije – danas se on pravi od kravljeg mleka, ali se po tradicionalnoj recepturi nekada od spravljao i od kozjeg ili ovčijeg mleka. Dosta je mek i poprilično neutralnog ukusa, pa se često koristi za pripremu čuvenih osetinskih pita.
Balkarski sir
Balkarski sir se danas priprema od svega tri sastojka: mleka i soli i sirišta. Izuzetno je nežnog ukusa i meke strukture. Tradicionalno se u kavkaskim selima u mleko, so i sirište dodavao i “sičug” (tečnost u kojoj je ležao i delić kravljeg želuca), zahvaljujući kome je sir ispadao sočniji i mekši.
Sovjetski sir
U prvim dekadama 20. veka na Altaju je razvijena tehnologija za proizvodnju polutvrdih i tvrdih sireva – oni su podsećali na švajcarske, ali su odgovarali lokalnim uslovima i zvali se adekvatno – “sovjetski”. Danas samo nekoliko proizvođača ove sireve pravi po tradicionalnoj tehnologiji iz doba SSSR.
“Rosijski” sir
Polutvrdi “Rosijski” sir nastao je 60-ih godina prošlog veka u Ulgiču, u Jaroslavskoj oblasti. Interesantno je da se ovaj sir pravi od pasterizovanog mleka, u koje se dodaju sirište i starter kulture, nakon čega on dva meseca odmara. Danas je ovaj sir nežnog ukusa veoma popularan, a proizvode ga fabrike širom Rusije.
Topljeni sir
Tehnologija pripreme topljenog sira nije osmišljena u Rusiji, ali su u ovoj zemlji topljeni sirevi doživeli najveću popularnost. U Moskvi je 30-ih godina prošlog veka otvorena jedna od najvećih fabrika ovog sira, “Karat”, koja od tada proizvodi nekoliko vrsta ovog delikatesa: Družbu, Jantar, Volnu, Omičku, Novu i druge.
RTbalkan.
