Silikonski obloženo robotsko lice uspostavlja kontakt očima i koristi dva modela veštačke inteligencije za replikaciju nečijeg osmeha i predviđanje tuđeg izraza lica.
Dok se navikavamo na robote vešte u verbalnoj komunikaciji, njihove neverbalne veštine komunikacije, posebno izrazi lica, daleko zaostaju.
Projektovati robota, koji ne samo da može da napravi širok raspon izraza lica, već i da zna kada bi trebalo da ih upotrebi, težak je zadatak na kojem inženjeri Creative Machines Laba pri Columbia Engineeringu rade već pet godina. Tako je nastao Emo, silikonski obloženo robotsko lice koje uspostavlja kontakt očima i koristi dva modela veštačke inteligencije za repliciranje nečijeg osmeha i predviđanje izraza 840 milisekundi pre nego što se osoba zaista nasmeši.
Emo je, piše Science Robotics, opremljen s 26 pokretača koji omogućavaju širok raspon nijansiranih izraza lica. Glava je prekrivena mekom silikonskom kožom s magnetnim sistemom pričvršćivanja, što omogućava jednostavno prilagođavanje i brzo održavanje. Za realističnije interakcije, istraživači su integrisali kamere visoke rezolucije unutar zenice svakog oka, omogućavajući Emu da uspostavi kontakt očima, ključan za neverbalnu komunikaciju.
Istraživači su stavili Ema ispred kamere i pustili ga da radi nasumične pokrete. Nakon nekoliko sati robot je naučio odnos između njihovih izraza lica i motoričkih naredbi, otprilike onako kako ljudi vežbaju izraze lica gledajući se u ogledalu. To je ono što tim naziva “samomodeliranjem”, slično našoj ljudskoj sposobnosti da zamislimo kako izgledamo kad napravimo određene izraze.
“Približavamo se budućnosti u kojoj se roboti mogu neprimetno integrisati u naše svakodnevne živote, nudeći društvo, pomoć, pa čak i empatiju”, kažu istraživači koji uz pomoć velikog jezičkog modela poput ChatGPT-a sad rade na integraciji verbalne komunikacije u Emo robota.
