Uber povlači jedan od najambicioznijih poteza do sada u trci ka autonomnoj budućnosti, gde se granice između tehnoloških kompanija i proizvođača automobila sve više brišu. Partnerstvo sa Rivianom ne predstavlja samo još jedan ugovor o isporuci vozila, već potencijalnu prekretnicu u razvoju mreže robotaksija koja bi mogla redefinisati urbanu mobilnost.
U središtu ovog dogovora nalazi se model Rivian R2, električni krosover koji bi uskoro trebalo da počne da se pojavljuje na ulicama gradova poput Los Anđelesa i San Franciska. Međutim, ono što ovaj projekat čini posebno intrigantnim jeste činjenica da će deo tih vozila, pre ili kasnije, biti potpuno autonomni, bez vozača za volanom.
Uber planira ulaganje do 1,25 milijardi dolara u Rivian do 2031. godine, uz inicijalnih 300 miliona „zelembaća“ koji su već spremni za realizaciju. Kompanija cilja flotu od najmanje 10.000 robotaksija, sa opcijom proširenja na ukupno 50.000 vozila. Ipak, ključni uslov ostaje isti, a to je da Rivian mora dokazati da njegova tehnologija autonomne vožnje može da ispuni visoke standarde pouzdanosti i bezbednosti.
Uber, paralelno sa ovim partnerstvom, dodatno diversifikuje strategiju kroz saradnju sa kompanijom Nvidia. Njihova platforma Drive AGX Hyperion, uz softver Alpamayo AI, biće osnova za razvoj posebne flote autonomnih vozila. Ova vozila će u početku imati vozače kao nadzor, dok sistem prikuplja podatke i uči kompleksne saobraćajne obrasce u urbanim sredinama. Tek nakon te faze očekuje se prelazak na punu autonomiju nivoa 4.
Uber, međutim, ne igra na jednu kartu. U njegovoj rastućoj mreži partnera nalaze se i Lucid Motors sa modelom Gravity, zatim Volkswagen, Nissan, Stellantis, pa čak i Zoox. Zajednički imenitelj svih ovih saradnji jeste ambicija da se stvori globalna, skalabilna mreža autonomnih vozila.
Ipak, iza ambicioznih planova kriju se i vrlo praktični problemi. Za razliku od vozila koja su od početka dizajnirana kao robotaksiji, R2 je klasičan putnički automobil prilagođen autonomiji. To otvara niz pitanja, od banalnih do logistički složenih. Na primer, šta se dešava ako putnik izađe iz vozila i ne zatvori vrata? Vozač rešava takve situacije bez razmišljanja u tradicionalnom taksiju, a u svetu bez vozača, takvi detalji postaju ozbiljan izazov.
Jedno od mogućih rešenja uključuje angažovanje pomoćnog osoblja, slično modelu koji koristi Waymo, gde ljudi intervenišu kada je potrebno. Alternativa bi bila tehničko rešenje, razvoj automatskog zatvaranja vrata, ali to zahteva dodatni inženjering i povećava troškove.
Sličan problem javlja se i kod punjenja baterija. R2 trenutno zahteva fizičko povezivanje sa punjačem, što podrazumeva ljudsku intervenciju. Jedna od ideja uključuje upotrebu induktivnih punjača, gde bi se vozilo samo parkiralo iznad punjačke platforme. Ovo rešenje, iako elegantno, zahteva ozbiljna infrastrukturna ulaganja. Realniji kratkoročni scenario ponovo uključuje ljude, bilo kroz servisne centre ili angažovanje vozača koji bi upravljali procesom punjenja.
Uprkos ovim izazovima, pravac je jasan. Uber planira da do 2028. godine proširi uslugu robotaksi na desetine gradova širom sveta, dok bi do kraja decenije autonomna vozila mogla postati uobičajen prizor. Vozila će i dalje imati vozače kao sigurnosnu meru u početnoj fazi, ali dugoročni cilj ostaje potpuna autonomija.
Ovaj dogovor za Rivian predstavlja možda i najvažniju šansu do sada, priliku da potvrdi tehnologiju i obezbedi finansijsku stabilnost. Za Uber, to je korak bliže svetu u kojem vožnja više neće zavisiti od čoveka. A za korisnike, budućnost u kojoj automobil dolazi sam po njih više ne deluje kao naučna fantastika, već kao pitanje vremena.
AutoRepublika
