Prvi dan bez fudbala na Svetskom prvenstvu stigao je kao pravo malo osveženje. Posle skoro mesec dana bez predaha, lopta će konačno mirovati, a navijači su dobili priliku da saberu utiske o turniru koji je već ponudio ono zbog čega se Mundijal voli: dramu, iznenađenja, heroje, razočaranja i oproštaje od velikana.
Od prvog zvižduka 11. juna do 8. jula videli smo sve što fudbal može da ponudi. Rađanje novih junaka, rastanak sa bivšim asovima, pregršt fantastičnih golova, odbrana, preokreta, suza i potvrdu da u modernom fudbalu više nema lakih protivnika.
Silazak legendi sa velike scene
Jedna od najemotivnijih slika prvenstva stigla je sa lica Kristijana Ronalda. Portugalac je još jednom napustio teren u suzama, svestan da je poslednji put igrao na najvećoj fudbalskoj pozornici.
Čovek koji je obeležio jednu eru, osvojio gotovo sve što se osvojiti može i ostavio trag koji će teško biti ponovljen, nikada nije uspeo da podigne pehar svetskog šampiona. Mundijal je za Ronalda ostao nedosanjani san.
Ali nije samo Ronaldo ispisao poslednje stranice svoje reprezentativne priče.
Ovo prvenstvo donelo je i emotivni kraj jedne druge velike karijere. Luka Modrić, čovek koji je godinama bio sinonim za fudbalsku inteligenciju, mirnoću i klasu, oprostio se od najveće scene. Nije bilo pompe koja bi mogla da opiše veličinu njegovog puta. Ostale su slike kapitena Hrvatske koji poslednji put predvodi svoju zemlju na Mundijalu i generacije koja je sa njim napravila istoriju.
Od dečaka iz Zadra do osvajača Zlatne lopte i vođe reprezentacije koja je dva puta zaredom stigla do samog vrha svetskog fudbala, Modrićev put bio je priča o upornosti, radu i klasi koja ne zavisi od godina.
Sličnu sudbinu doživeo je i Nejmar. Brazilac je godinama bio simbol “karioka”, igrač čiji potezi su donosili osmeh navijačima širom sveta, ali su povrede i nesrećne okolnosti često prekidale njegov put. Oproštaj od Mundijala imao je posebnu težinu. Baš kao Ronaldo, i Nejmar je u suzama napustio teren posle duela sa Norvežanima. Plakali su i navijači, svesni da jedan od poslednjih predstavnika generacije koja je fudbal igrala sa posebnom dozom umetnosti polako odlazi sa velike scene.
Polako se zatvara poglavlje velikih imena, a nova lica spremna su da se smeste pod svetla reflektora, iako niko baš nije u potpunosti odskočio.
Mundijal je još jednom pokazao surovu stranu fudbala. Ime, tradicija i reputacija više nisu dovoljni.
Nemačka je ponovo razočarala. Reprezentacija koja je navikla da bude među glavnim favoritima nije uspela da pronađe stabilnost i igru dostojnu svog renomea. Još jedan veliki turnir doneo je pitanje koje se već godinama postavlja u Nemačkoj gde je nestao nekadašnji pobednički mentalitet?
Ni Turska nije opravdala očekivanja. Ekipa koja je najavljivana kao mogući hit prvenstva ostala je bez odgovora u ključnim trenucima. Umesto velike priče, Čalhanoglu i drugovi već posle grupne faze morali su da pakuju kofere.
Zelenortska Ostrva – mala zemlja, velika fudbalska bajka
Ako postoji reprezentacija koja je osvojila simpatije celog sveta, onda su to Zelenortska Ostrva.
Mala ostrvska država, bez fudbalske imperije iza sebe i bez igrača čija imena pune naslovne strane, došla je na Mundijal sa jednom idejom da pokaže da pripadnost i zajedništvo mogu da pobede sve prepreke.
I uspeli su.
Njihovi igrači nisu postali junaci zato što su postigli najviše golova ili zato što imaju najskuplje ugovore. Postali su junaci zato što su igrali kao jedno. Svaki duel, svaki sprint, svaka odbrana i svaki osvojeni metar terena nosili su težinu zemlje koja je sanjala zajedno sa njima.
Od prvog meča bilo je jasno da nisu došli samo da učestvuju. Došli su da ostave trag.
Postali su miljenici neutralnih navijača, dokaz da Mundijal nije rezervisan samo za velike fudbalske sile i da ponekad najlepše priče dolaze iz zemalja koje nemaju armiju zvezda, već imaju ogromno srce.
Argentina se provukla, Belgija poslala poruku
Aktuelni prvak sveta Argentina nije imao lak put do četvrtfinala. Lionel Mesi i saigrači našli su se u velikim problemima protiv Egipta, ali su u završnici pokazali šampionski karakter i izbegli senzacionalnu eliminaciju.
Takve utakmice često odvajaju velike ekipe od ostalih. Kada ne ide, šampion mora da pronađe način.
Sličan test prošla je i Belgija. Duel sa Senegalom bio je ozbiljno upozorenje, ali su Belgijanci odgovorili na najbolji mogući način. U osmini finala protiv Sjedinjenih Američkih Država odigrali su možda najubedljiviju partiju do sada i slavili sa 4:1, šaljući poruku konkurenciji da su spremni da idu do kraja.
Posle dana pauze, već sutra vraćamo se fudbalu, a prvo četvrtfinale odigraće Francuska i Markoko. Taj meč počinje u 22.00
