Reuters navodi i da nije poznato koliko dugo će Bajdenova odluka biti na snazi…
Kijev je u nedelju konačno dobio ono što je mesecima tražio – Sjedinjene Američke Države će dozvoliti ukrajinskoj vojsci da napadne ciljeve na ruskoj teritoriji američkim dalekometnim oružjem. Međutim, nije poznato da li će Ukrajinci moći slobodno da raspolažu ovim oružjem ili će im SAD (ne)suptilno podstaći.
Moguće je da će se u početku koristiti samo u Kurskoj oblasti, oblasti blizu rusko-ukrajinske granice. Ukrajinske snage izvršile su invaziju ranije ove godine i zauzele neke njene delove.
Novinska agencija Associated Press piše da se Ukrajina nada da će joj ovo oružje pomoći da oslabi ruske trupe koje se približavaju frontu i da smanji broj ruskih napada na svoju teritoriju. Takođe je moguće da će ovo oružje pomoći Ukrajini da se izbori za bolje uslove u nekim budućim hipotetičkim mirovnim pregovorima.
Čim je američki predsednik Džo Bajden rekao „da“ svom ukrajinskom kolegi Volodimiru Zelenskom, Kremlj je tvrdio da će ova odluka samo „doliti ulje na vatru“.
Kada govorimo o ovom oružju dugog dometa, pre svega mislimo na supersonične taktičke balističke rakete ATACMS. Njihov domet je 300 kilometara, a Ukrajinci mogu da ih iskoriste za napade na aerodrome, piste, skladišta oružja i drugu stratešku infrastrukturu. BBC navodi da svaki projektil ATACMS košta 1,5 miliona dolara. Rakete mogu nositi dva različita tipa bojevih glava. Prvi se zapravo sastoji od stotina bombi dizajniranih za napad na oklopna vozila. Druga opcija je eksplozivna bojeva glava teška 225 kilograma, koja se koristi za napad na utvrđene položaje i veće objekte. Rakete ATACMS se koriste od ranih 1990-ih i Zalivskog rata. SAD su počele da ih zamenjuju modernijim i mobilnim raketama koje imaju domet od 500 kilometara. Za sada nema sumnje da će Ukrajina dobiti ove moćnije rakete.
Amerika je prošle godine dala ATACMS Ukrajini, a njena vojska ga je do sada koristila za napad na delove zemlje koje je okupirala Rusija.
Leteće bombe
Izvori AP-a tvrde da je Bajden rekao Ukrajini da bi mogla da koristi oružje dugog dometa za napad na ciljeve u Rusiji kao odgovor na umešanost severnokorejskih trupa u rat u Ukrajini. Oni navodno pomažu ruskim snagama da proteraju Ukrajince iz Kurske oblasti. Slična situacija desila se i u maju ove godine. Kada su ruski vojnici opasno ugrozili ukrajinske položaje u oblasti Harkova, Bajden im je dozvolio da koriste raketne sisteme HIMARS, koji imaju domet od 80 kilometara, kako bi usporili rusko sletanje. Zbog toga su Ukrajinci uspeli da se privremeno konsoliduju i nateraju Ruse na povlačenje.
Ukrajina se nada da će joj oružje dugog dometa pomoći da smanji snagu ruskih vazduhoplovnih snaga i da oslabi ili preseče linije snabdevanja koje omogućavaju Rusima da vrše pritisak na nju. Ovim naoružanjem Ukrajinci bi mogli da udalje Ruse od fronta i da zakomplikuju borbu. Ukrajinske snage imaju neko sopstveno oružje dugog dometa (neko imaju domet od 1.000 kilometara), ali ga nemaju dovoljno da bi značajno uticale na ishod sukoba.
Ukoliko Ukrajinci dobiju odriješene ruke, AP smatra da bi mogli ozbiljno da poremete ratne planove Rusije. Ako koriste ATACMS isključivo u Kurskoj oblasti, Rusi će se brzo prilagoditi i nastaviti da ih pritiskaju.
Portparol američkog ministarstva odbrane Čarli Dic rekao je da ATACMS neće moći da spreči ruske napade krstarećim bombama jer Rusi njima gađaju Ukrajince sa udaljenosti veće od 300 kilometara. Ukrajinski lideri rekli su da Rusi imaju dovoljno vremena da se pripreme za napade ATACMS-a i da je Bajden prekasno dao Kijevu dozvolu za dugotrajne udare. Osim toga, američke zalihe ATACMS-a nisu velike, pa je pitanje koliko će to zapravo uticati na razvoj rata. Neki stručnjaci veruju da će nekoliko dalekosežnih napada naterati Ruse da promene planove kako bi ih izbegli. Osim toga, Bajdenova odluka bi mogla da podstakne Veliku Britaniju i Francusku da dozvole Ukrajini da slobodnije koristi svoje dalekometno oružje.
Stručnjaci koje je intervjuisala novinska agencija Reuters tvrde da je Bajden zakasnio i da ATACMS neće bitno promeniti tok rata.
Kerčki most
Što je još važnije, Reuters prenosi da se ne zna koliko dugo će Bajdenova odluka biti na snazi. Ričard Grenel, savetnik novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, nije njen pristalica, a sam Tramp je više puta kritikovao umešanost SAD u rat u Ukrajini i najavio da će ga brzo okončati. Novoizabrani potpredsednik SAD Džej Di Vens smatra da Amerika ne treba da šalje dodatne pošiljke vojne pomoći Ukrajini.
Rusija tvrdi da Ukrajina ne može da napada ciljeve na svojoj teritoriji bez pomoći Severnoatlantskog saveza i da Bajdenova odluka predstavlja veliku eskalaciju. Kremlj je u ponedeljak saopštio da bi svaka odluka o ukrajinskim napadima na rusku teritoriju uz pomoć američkog oružja značila da su se Sjedinjene Države direktno uključile u rat u Ukrajini.
Reuters prenosi da bi prvi ukrajinski napad ATACMS mogao da se dogodi u narednim danima.
Evropski odbrambeni zvaničnik rekao je Reuters-u da će oružje dugog dometa omogućiti Ukrajini da se bolje brani od vazdušnih napada, ali ne i da preuzme inicijativu u sukobu. Ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrijelijus Landsbergis rekao je da nije vreme da se „otvara šampanjac” jer se ne zna koliko će ATACMS Ukrajina na kraju dobiti.
Bajdenovo balansiranje između pomoći Ukrajini i straha od eskalacije neki stručnjaci vide kao glavni razlog neuspeha prošlogodišnje ukrajinske kontraofanzive. Da je Amerika bila brža i odlučnija, Rusija se možda ne bi mogla tako brzo oporaviti od neuspešnih operacija i ne bi uspela tako dobro da uspostavi svoje pozicije u okupiranim delovima Ukrajine.
Reuters vidi teritoriju u Kurskoj oblasti koju drži Ukrajina kao važnu stavku u pregovorima koji bi mogli da se održe nakon Trampovog ulaska u Belu kuću. Međutim, spoljnopolitički stručnjak Rob Li smatra da će Ukrajini biti teško da zadrži ono što je osvojila u Kurskoj oblasti. On je takođe dodao da Rusi mogu da obore ATACMS i drugo oružje dugog dometa i da će uspeh ukrajinskih napada zavisiti od količine projektila koje će Ukrajina ispaliti.
Evelin Farkas, pomoćnica zamenika američkog sekretara za odbranu u vreme predsednika Baraka Obame, smatra da oružje dugog dometa može da ima demorališuće dejstvo, posebno ako se koristi za napad na vidljive i dobro poznate ciljeve kao što je Kerčki most.
Bi-Bi-Si piše da postoje američki zvaničnici koji veruju da bi SAD mogle da ubrzaju isporuku pomoći Ukrajini kako bi primorale Rusiju da pristane na mirovne pregovore.
