Biće postavljeno šest novih vitraža sa delima savremenih umetnika, što je skroman ustupak Makronovoj originalnoj viziji.
Renoviranje pariske katedrale Notr Dam, koje je trajalo više od pet godina, obeležili su neki gotovo čudesni događaji, ali i kontroverze.
Uoči svečanog otvaranja katedrale u subotu, evo nekoliko ključnih trenutaka.
Spasitelji
Pariški vatrogasci su pohvaljeni za njihovu brzu i odlučnu akciju uveče 15. aprila 2019. godine, a njihovi komandanti su kasnije rekli da su mislili da su samo 30 minuta udaljeni od rušenja zgrade.
Boreći se sa dimom i suočavajući se sa rizikom od pada ruševina, formirali su ljudski lanac zajedno sa crkvenim zvaničnicima da spasu najvrednije rukotvorine i verska blaga, čime su pomogli da se sačuva najveći deo nezamenljivog inventara katedrale.
Drugi su videli božansku intervenciju u načinu na koji je bakarna statua petla, koja je stajala na vrhu zapaljene kule iz 19. veka, pronađena netaknuta usred ugljenisanih ruševina.
Preživele su i tri relikvije, uključujući deo trnove krune koju je navodno nosio Isus pre raspeća, a petao je sada izložen u pariskom muzeju.
Unutar katedrale, fotografije snimljene dan nakon požara prikazuju ogroman zlatni krst na oltaru, ostavljen da stoji okružen tinjajućim krhotinama, simbol nade i prkosa za mnoge u tmurnom danu za hrišćane i zemlju u celini.
Sporni arhitektonski konkurs
Francuski predsednik Emanuel Makron nazvao je požar „prilikom za ujedinjenje”, ali je osećaj nacionalnog jedinstva ubrzo nestao nakon katastrofe.
Njegov predlog da se u renoviranje uključi “element savremene arhitekture” odmah je izazvao kritike konzervativaca koji su zahtevali da rekonstrukcija ostane verna poslednjoj velikoj nadogradnji arhitekte Eugene Viollet-le-Duc iz 1844. godine.
Vojni general zadužen za rekonstrukciju javno se nije složio sa glavnim arhitektom po pitanju redizajna, a prijave na arhitektonski konkurs za izbor nove kule dovele su do neprijatnih medijskih izveštaja.
Jedan predlog koji je prva dama Brižit Makron pokazala tadašnjoj ministarki kulture Rozelin Bašlot podsećao je na „falus sa postoljem okruženim zlatnim kuglicama“, napisao je Bašelot u knjizi.
Konačno je napravljena replika stare kule.
Biće postavljeno šest novih vitraža sa delima savremenih umetnika, što je skroman ustupak Makronovoj originalnoj viziji.
Kontaminacija olovom
Krov i toranj katedrale bili su prekriveni sa oko 400 tona olova, štetnog teškog metala koji se topio i ispario usled toplote vatre, od kojih se smatra da su neki zagadili okolinu.
Vlasti su očistile obližnje škole i savetovale lokalne stanovnike da obrišu površine u svojim domovima zbog rizika od trovanja.
Zdravstvena organizacija se udružila sa sindikatom i roditeljima školske dece da podnesu krivičnu prijavu 2022. godine, optužujući vlasti da nisu preduzele sve mere da spreče kontaminaciju.
Optužnice su moguće ukoliko se utvrdi da su nadležni ili uključena preduzeća nemarno zaštitili zdravlje građana ili radnika upućenih na dekontaminaciju prostora, a istragu nadzire specijalni sudija.
Nepoznat uzrok
Glavni tužilac Pariza u vreme požara Remi Hajc rekao je ubrzo nakon nesreće da veruje da je najverovatniji uzrok katastrofe kvar na struji ili cigareta.
Poznato je da su neki od zaposlenih, koji su u trenutku izbijanja požara radili na sanaciji krova, pušili na radnom mestu, ali istražitelji nisu uspeli da utvrde tačan početak požara.
Takođe, tokom petogodišnje forenzičke analize ispitivane su spekulacije o mogućem podmetnutom požaru, ali dokazi nisu pronađeni.
Trenutni glavni tužilac u Parizu, Lor Beku, rekla je u aprilu da „što se više približavamo tački u kojoj je izbio požar i što više rezultata analize dobijemo, verovatnija je teorija nesreće“.
Ulaznice
Ministarka kulture Rahida Dati predložila je da posetioci obnovljene katedrale plate ulaz od pet evra i da se tako prikupljena sredstva raspodele u oko 4.000 crkava širom Francuske kojima je potrebna restauracija.
Naplata ulaza u Notr Dam, gde je ulaz bio besplatan pre požara, dovela bi turističku atrakciju u skladu sa St. Pavla u Londonu ili Milanskoj katedrali.
Međutim, Crkva u Francuskoj kritikovala je ovaj predlog, a nadbiskup je rekao da su crkve i katedrale „uvek bile mesta otvorena za sve” i da bi zarađivanje od posetilaca bilo „izdaja njihove prvobitne namene”.
Francuska država je vlasnik katedrale i stoga ima poslednju reč.
