Uglavnom, provejava mišljenje da je diskutabilan sistem takmičenja ostavio opor utisak i uticao na promenljivu formu i rezultate prinudno oslabljenih timova. Svakako, navažnije je da su Orlovi ostvarili cilj i da iz svega izvuku pouke i konsoliduju redove.
Bez sumnje srpskoj košarci je u svetskoj eliti, ali da bi se taj status opravdao na duže staze, valja krenuti od baze. Tog mišljenja je proslavljeni reprezentativac Željko Rebrača, aktuelni predsednik KK Vojvodina i vlasnik „Košarkaške Akademije Rebrača“.
„Površno gledano, sjajno je što smo se kvalifikovali za SP, ali ako se stvari dublje analiziraju moramo da kažemo da je bilo mučenje. Pre svega, zbog katastrofalnog sistema takmičenja i ovakve organizacije kvalifikacija. Ovako stvarno više ne može, ljudi iz FIBA i Evrolige morali bi da sednu i da se najzad dogovore šta i kako dalje. Nije u redu da u kvalifikacijama reprezentacije igraju u oslabljenim sastavima, zato što se poklapaju kalendari takmičenja Evrolige i FIBA, a da na SP dođu sa evroligaškim i NBA igračima“, ističe Željko Rebrača za Sport Klub.
Stvarajmo igrače, a ne poluproizvode
Sa puno ljubavi, ali i radnog elana Rebrača priča o mogućem poboljšanju stanja u srpskoj košarci.
„Sada svi igraju košarku, morali bismo i to da imamo u vidu i da se spustimo na zemlju. A ne da živimo od stare slave, na kredit. Nego, da radimo i ulažemo što više, od baze do vrha. Kad ovako govorim delujem kao strog kritičar, ali mi smo zemlja košarke i na nama je da to opravdamo radom i zalaganjem. Pre svega, mora ozbiljno da se radi na stvaranju igrača, a ne poluproizvoda. Sve bi trebalo da se sprovodi po preciznom sistemu i programu, da se uključi što više kvalitetnih stručnjaka. I da se u taj rad ne mešaju roditelji igrača, koji preko deteta vide šansu da reše pitanje egzistencije… „
Čuveni centar i NBA as čitavu problematiku, pre svega, posmatra iz ugla nekadašnjeg vrhunskog igrača.
„Svaka čast našim momcima, koji su se odazivali i dolazili tokom klupske sezone i pomogli reprezentaciji da se plasira na SP. Većina njih verovatno neće biti u timu za SP, ali ruku na srce, nisu na nivou jednog Jokića, Bogdanovića, Micića i ostalih. I zato nije u redu da im se nalaze mane što su odigrali ovako ili onako. Na svakoj utakmici igrao je drugačiji sastav, borili su se momci koliko su mogli u datom trenutku. Nije nimalo lako snaći se u svemu tome, a bilo je vrlo malo dana za pripreme“.
Rebrača se osvrće i na kritizere, koji nisu štedeli selektora Svetislava Pešića…
„Mnogi kritikuju i selektora Pešića, a tek koliko je on imao težak posao da sve to uklopi u takvim otežavajućim okolnostima. Iluzorno je sumnjati u njegovo košarkaško znanje. Kari je stručnjak koji je osvojio sve i sa našom i nemačkom reprezentacijom, sa vrhunskim klubovima… Ako on ne zna svoj posao, ne znam ko zna. Ali mnogi su skloni da olako nekog osuđuju“.
Umesto takvih kritika Rebrača smatra da je bolje da se pozabavimo brojnim problemima u našoj košarci.
„Trebalo bi da krenemo od baze, od stvaranja igrača, od najmlađih kategorija, od klubova u unutrašnjosti. Nažalost, slabo se radi, nemamo igrača, a talente nam odvode u inostranstvo u ranom uzrastu. Odlaze deca zato što ovde nemaju odgovarajuće uslove. Potrebno je da se više ulaže u rad, na nama je da to ispravimo i omogućimo talentovanim igračima da se ovde razvijaju. Neophodna je i edukacija trenera mlađih selekcija. To lepo rade Španci, učili su od nas i prevazišli nas“.
Legenda jugoslovenske i srpske košarke se trudi da u sadašnjem angažmanu u Vojvodini i u svojoj Akademiji primeni bogato znanje i iskustvo.
„Vraćam se na to da sve polazi od najmlađih selekcija. Evo, mi u Vojvodini se trudimo da tako postavimo stvari. U proteklih osam meseci smo mnogo uradili na tom planu. Verujem da će to biti još više prepoznato od kompetentnih ljudi. Imamo pomoć gradskih vlasti, a očekujemo i širu podršku. Novi Sad je lepa sredina za razvoj košarke i sporta uopšte. I ne samo Novi Sad, trebalo bi manji košarkaški centri da se razvijaju i napreduju. Jedan od koraka ka tom cilju je vraćanje ljudi od košarke u mesta iz kojih su potekli. Lepo je što se Krstić vratio u Kraljevo, Jokić je izvršio veliki uticaj na razvoj košarke u somborskom kraju i naravno, u celoj Srbiji. Ja sam u Vojvodini, voleo bih da ima što više takvih primera. Bivši igrači mogu svojim znanjem i iskustvom puno da pomognu“.
Nema sumnje, nužno je da se na tradiciju nadograde savremena shvatanja, tvrdi Rebrača.
„Svakako, bitno je da taj rad bude prepoznat, da se stvori sistem, koji će se sveobuhvatno baviti razvojem mladih igrača. Često upoređujemo sadašnje sa prošlim vremenom i kažemo kako je nekada bilo lakše, uspešnije. Međutim, moramo situaciju da posmatramo realno i da joj se prilagodimo. Košarka je postala biznis i to, hteli ne hteli, moramo da razumemo i prihvatimo i da se tako i ponašamo. I što više uložimo u mlade naraštaje to će nam se na bolji način i u većoj meri vratiti, kroz stvaranje asova i vrhunskih rezultata“.
O dometima najbolje srpske selekcije na SP nezahvalno je i rano da se sada priča, ali Rebrača zna recept za uspeh.
„Jedno je sigurno, ne znači jedno veliko ime u ekipi, jer ako nemaš tim sve je uzalud. To je, uostalom, pokazalo minulo EP, videli ste da timovi najvećih zvezda, Jokića, Dončića, Adetokumba, nisu dogurali do završne faze. Svi su oni individualno zveri, ali važan je kolektiv, to je suština. Uostalom, košarka je timska igra. Bitno je da ekipa ima hemiju, atmosferu, što smo mi imali devedesetih. Svaki igrač je šraf, važan deo te sjajne celine. Tome bi trebalo da težimo. Bez toga ne vredi, ne postiže se ništa… Videli smo to na primeru Španaca, došli su na EP u potpuno novom, podmlađenom sastavu, ali bili su kompaktni, sjajno spremni i zasluženo osvojili zlato“, upozorava Željko Rebrača, šampion sa SP 1998. u Grčkoj i vlasnik dva evropska zlata (1995. u Grčkoj i 1997. u Španiji) i olimpijskog srebra iz Atlante 1996. godine.
Sportklub.
