NATO-ove snage za pojačano prisustvo održale su vojnu vežbu u Letoniji kako bi testirale logistiku brzog premeštanja NATO trupa i opreme kroz koridor Suvalki.
Ovaj koridor je strateški važno područje između ruske enklave Kalinjingrad i Belorusije.
Novinar britanskog Tajmsa Oliver Mudi dobio je priliku da prisustvuje velikoj vojnoj vežbi NATO-a kodnog naziva “Titanski štit”, koja se ovih dana održava u letonskom kampu Adazi.
“Dok smo se kretali po poligonu u civilnom transporteru, prošli smo pored tima za uklanjanje neeksplodiranih ubojnih sredstava iz Albanije, španske artiljerijske jedinice koja se odmarala od baražne vatre na svoje samohodne haubice M109 i britanskih JTAC timova u Eurofighter Tiphoons-u za izviđanje i udare. Na jednoj strani šume, preko fronta isprepletenih rovova i zemunica koje se protežu nekoliko kilometara južno od reke Puške, bilo je oko hiljadu vojnika iz Kanade, Italije, Španije i osam drugih zemalja, pucajući iz poljskih tenkova, slovenačkih haubica i američkog Patriota. raketni sistemi.” piše Moodi.
Jedan od ciljeva vežbe u Letoniji bio je testiranje logistike brzog prolaska NATO trupa i opreme kroz Suvalki prevlaku, koja se naziva i „Ahilova peta NATO alijanse“. Reč je o pojasu zemlje od oko 100 kilometara koji se proteže duž granice između Poljske i Litvanije.
Ako bi je Moskva zauzela, tri baltičke države, Litvanija, Letonija i Estonija, bile bi odsečene od drugih NATO saveznika.
Međutim, glavna poenta simulacije rata u Letoniji bila je uvežbavanje oblika ratovanja koji se veoma razlikuje od asimetričnih sukoba koje NATO vodi u poslednje dve decenije.
“Svrha ove vežbe je da se usredsredimo na odbrambene operacije po konvencionalnom scenariju, sa vojnicima ukopanim i štiteći deo terena od neprijatelja koji napreduje. To je nešto što nismo uradili dugo vremena”, rekao je potpukovnik Daniel Vincent, kanadski komandant borbene grupe NATO-a, izjavio je za The Times u Letoniji.
Vođenje odbrambene bitke protiv ruskih snaga zahtevalo bi od NATO da koordiniše artiljeriju, pešadiju, borbene avione, mornaričke brodove, sisteme protivvazdušne odbrane, bespilotne letelice i elektronske komunikacione usluge iz više od 20 zemalja.
U takvom sukobu, vojnici koji ne dele uvek međusobno kompatibilno oružje i sisteme komunikacije našli bi se na istoj strani.
Nacionalni sistemi obuke se razlikuju, a problem je i jezik.
Ne razumeju svi vojnici engleski jezik, koji se koristi kao lingua franca, u istoj meri.
Zbog ovoga, u prošlonedeljnoj simulaciji rata, britanske snage su imale prednost, uprkos tome što su bile brojčano nadjačane.
Gaj Parker, komandant britanskih snaga u vežbi NATO-a, rekao je da je jedan od ključnih nalaza da su njegovi vojnici radili “neproporcionalno noću” kada je razlika u taktičkoj fleksibilnosti bila najizraženija.
“Druga strana je stalno gubila zbog mešavine različitih nacija. Nisu imali isto kolektivno razumevanje kako da se bore. Imali su 11 različitih nacija, od kojih mnogi govore engleski kao drugi ili čak treći jezik, dok sam imao vrlo malo kolektivne snage koja je na okupu već skoro šest meseci. Kao rezultat toga, mislim da su u borbi verovatno potcenili našu spremnost da pobedimo”, objasnio je Parker.
Delujući u veoma mobilnim timovima od pola tuceta vojnika, Britanci, koji su bili napadači u vežbi, počeli su da istražuju front pod okriljem mraka.
Jedna grupa u vozilu Šakal zaobišla je južni bok branilaca i stigla do artiljerijskih položaja.
Drugi su uništili kanadske i španske oklopne transportere protivtenkovskim projektilima Javelin.
Daniel Vincent, komandant kanadske borbene grupe, rekao je da je impresioniran ukupnom kohezijom njegovih trupa u datim okolnostima.
“Naši vojnici su toliko dugo bili uključeni u protivpobunjeničke operacije u Iraku i Avganistanu da smo, nažalost, do sada izbegavali ovakve vrste vežbi. Moramo da se vratimo tom odbrambenom načinu razmišljanja, da nekako ponovo otkrijemo kako treba da vodimo odbrambene operacije. u konvencionalnom okruženju”, istakao je Vincent.
