To znači da će BDP po glavi stanovnika u najvećoj evropskoj ekonomiji biti 2.000 evra niži nego što bi inače bio, rekao je Adrijan, a preneo Rojters.
Industrija čini veći udeo u privredi Nemačke nego u mnogim drugim zemljama, a sektor je najvećim delom energetski intenzivan, što znači da su nemačke kompanije posebno teško pogođene skokom cena energije, koji je prošle godine dostigao rekordne vrednosti u Evropi.
Nemačka industrija će platiti oko 40 odsto više za energiju 2023. nego 2021. godine, navodi se u studiji “Alijanc trejda” za prošli mesec.
“Izgledi rasta za 2023. i 2024. su stoga niži nego u mnogim drugim zemljama”, rekao je Adrijan, dodajući da je to bio slučaj i prošle godine.
Nemačka, koja se decenijama oslanjala na relativno jeftin ruski gas koji je isporučivan preko gasovoda, sada plaća izuzetno visoke cene energije u poređenju sa Sjedinjenim Državama koje imaju sopstvene rezerve prirodnog gasa, dok Francuska ima obilje nuklearne energije.
“Cena gasa je oko tri do pet puta viša nego u Sjedinjenim Državama”, rekao je Adrijan, dodajući da je struja četiri puta skuplja nego u Francuskoj.
Nemački izvozni suficit u 2022. bio je na najnižem nivou od 2000, objavio je nemački Savezni zavod za statistiku (Destatis).
Spoljnotrgovinski bilans smanjen za više od polovine sa +175,3 milijarde evra u 2021. na +79,7 milijardi evra, što je posledica naglog povećanja cena za uvoz energije.
U trgovini sa Kinom, koja je 2022. godine pala sa 2. na 4. mesto najvažnijih zemalja uvoznica nemačke robe, Nemačka je zabeležila najveći trgovinski deficit od 1950. godine.
