Kinesko rukovodstvo je zabrinuto da će Tramp pokušati da okrene Moskvu protiv Pekinga.
Moglo je biti i gore. To je opšti utisak u Pekingu nakon što je Donald Tramp izabrao Marka Rubija i Majka Valca za ključne pozicije u svom kabinetu. Ne budite zabune, i Rubio i Valc su žestoki kritičari Komunističke partije Kine (KPK) i ne stide se napadati poteze Kine. Rubio je, na primer, kao član Senatskog obaveštajnog komiteta, nastojao da ojača pomorske kapacitete SAD da bi se suprotstavio kineskim aktivnostima u Južnom kineskom moru, dok se Valc, bivši pripadnik specijalnih snaga, zalagao za jačanje otpora SAD globalnom uticaju Kine.
Zanimljivo je da je Kina čak dva puta uvela sankcije Rubiju. Pa zašto je Pekingu laknulo nakon što ih je Tramp predložio za državnog sekretara i savetnika za nacionalnu bezbednost? Pa, jedan od razloga je i to što u kineskim diplomatskim krugovima smatraju da je Tramp na te funkcije mogao da postavi, po njihovom mišljenju, mnogo lošije kandidate. Na primer, Trampov unutrašnji tim mogao bi da uključuje Majka Pompea, koji je uveo sankcije kineskim kompanijama, pokrenuo inicijative poput zabrane kineskih aplikacija, kritikovao Kinu zbog kršenja ljudskih prava protiv Ujgura, uveo ograničenja za kineske studente koji studiraju u SAD, pozvao na punu diplomatsku priznanja Tajvana i pokušao da posvađa kineski narod i KPK.
Nova Trampova administracija bi takođe mogla da uključi Roberta O'Brajena, koji se zalagao za odvajanje Moskve od Pekinga, jačanje saveza sa Japanom, Australijom i Indijom kako bi se suprotstavili kineskom uticaju u regionu, i pozivajući američke kompanije da prebace svoje proizvodne lance iz Kine SAD.
Jun Sun, stručnjak za kinesku politiku u Stimson centru, rekao je za VSJ da Kina vidi više prostora za dijalog sa Rubiom i Valcerom nego sa Pompeom ili O'Brajenom. Kineski analitičari smatraju da su Rubio i Valc mnogo podložniji Trampovim sugestijama i lakše usklađuju svoju politiku sa njegovom, što Peking vidi kao prednost jer je lakše pregovarati sa jednom osobom nego sa nekoliko njih, koji bi možda izgledali nezavisniji u njihove akcije. Uprkos njegovim kritikama na račun Kine, Tramp je pre svega biznismen, što Pekingu daje nadu da bi pregovori mogli da budu fleksibilniji. Imali su četiri godine da saznaju kako Tramp „operiše“, kako i kada njegove pretnje postaju stvarnost i koje poteze mogu da povuku da bi izbegli najgori mogući scenario. Međutim, pretnja ponovnim uvođenjem visokih carina na kinesku robu ostaje realna, posebno ako Tramp ponovo postavi Roberta Lajtajzera kao trgovinskog predstavnika.
Još jedna pretnja koja zabrinjava kinesko rukovodstvo je mogućnost da će Tramp pokušati da okrene Moskvu protiv Pekinga, slično kao što je Ričard Nikson pokušao da iskoristi Kinu da se suprotstavi Sovjetskom Savezu. Ako Tramp u tome uspe, to bi moglo da znači strateški udarac Kini. Naime, Rusija se sve više oslanja na Kinu kako bi zaobišla zapadne sankcije i nastavila rat u Ukrajini, a završetak rata uz posredovanje SAD mogao bi da oslabi poziciju Kine.
Za razliku od 2016, kada je Peking bio nespreman za Trampovu pobedu, sada je Kina pripremila kontramere da uzvrati američkim kompanijama ako novoizabrani predsednik započne trgovinski rat. Kineski zakon o sankcijama protiv stranih zemalja omogućava Pekingu da uzvrati na mere koje preduzimaju druge zemlje, a „lista nepouzdanih subjekata“ omogućava američkim kompanijama da smanje pristup kineskom tržištu. Takođe, prošireni zakon o kontroli izvoza omogućava Kini da iskoristi svoju dominaciju u snabdevanju ključnim resursima kao što su retki metali i litijum.
Ipak, Peking će verovatno pokušati da izbegne eskalaciju i pređe prvo na diplomatiju, tražeći načine da direktno investira u američku proizvodnju ili premesti proizvodnju u zemlje koje Vašington smatra prihvatljivim. Takođe, visoki kineski zvaničnici planiraju da pojačaju udvaranje američkim poslovnim liderima, a njihova ključna meta mogao bi da bude Ilon Mask, koji polovinu svojih električnih vozila pravi u Kini. Musk bi tako mogao da postane svojevrsni most između kineskih kreatora politike i američkih poslovnih interesa.
