U trećoj godini rata, ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom ističe petogodišnji mandat. Izbori za šefa države trebalo bi da se održe u maju, a za poslanike Vrhovne rade trebalo je da se glasa još prošle jeseni. Uprkos ratnom stanju, izbori u Ukrajini, tema su i u zemlji i van zemlje. Analitičari ne vide političke razloge za smenu donedavno glavnokomandujućeg urkajinske vojske – generala Zalužnog, ali istraživanja pokazuju da bi Zalužni na izborima dobro prošao. Bolje nego aktuelni predsednik Zelenski.
Da li će Ukrajina od proleća imati legitimnu vlast? To pitanje nameću strane agenture – neprijateljska aktivnost – kaže ukrajinski predsednik. Ali mogućnost da Ukrajinci tokom rata glasaju za poslanike i šefa države, donedavno, Zelenski nije odbacivao, pa je ipak prelomio.
Nema izbora dok traje rat – kaže i zakon i predsednik Zelenski. I istraživanje kijevskog Međunarodnog instituta za sociologiju pokazalo je da bi više od 80 odsto ispitanika na glasanje ali tek kad se rat završi. Ali ako rat potraje, tumači se, mogla bi da se pojača potreba za izborima unutra i pritisak spolja – da ipak budu održani.
“Nije vreme za izbore, previše je napeto, neizvesno. Ljudi bi trebalo da glasaju razumno, a ne pod stresom pod kakvim su sada. Možda bi trebalo da budu održani kada bude nešto mirnije”, kaže jedna od građanki Kijeva.
Saglasan je i njen sugrađanin koji navodi da ne može da se ide na izbore, kada se preživljavaju tako teški trenuci za zemlju. Ipak, jedan od anketiranih smatra da jeste vreme za izbore, jer izgleda da nema izlaza.
“Mi smo u ratu. A ljudi žele mir. Ukrajinci ne žele da ljudi umiru – i vojnici i žene i deca. Ne želimo da naši ljudi umiru”, rekao je on.
Nemoguće organizovati glasanje
U ukrajinski ustav upisano je da se na izbore može tek šest meseci po završetku rata. Izbori su preveliki rizik – gotovo petina teritorije je pod ruskom kontrolom, a i u ostatku zemlje nemoguće je organizovati glasanje. To je najčešće tumačenje.
“Veoma je važno da izbori budu priznati. Da se osigura bezbednost međunarodnih posmatrača, u Harkovu, Odesi, Dnjepru, koji su stalno pod vatrom. To je nemoguće. Nije moguće obezbediti ni političku konkurenciju. Ni izlaznost, mnogo je ljudi u inostranstvu, na frontu, mnogo ljudi neće izaći iz bezbednosnih razloga”, objašnjava prof. Galina Zelenko, direktorka Instituta političkih i etničkih studija.
Kada je Vrhovnoj radi istekao mandat u novembru prošle godine, poslanici i vlasti i opozicije, potpisali su zajedničko saopštenje da se na izbore može tek kad se rat završi.
“Uprkos svim korupcijskim skandalima, uprkos neuspesima na frontu, svejedno, podrška među građanima ostaje visoka”, ukazuje Galina Zelenko.
Pojačane kritike na račun vlade
Visoka očekivanja od ukrajinskih vlasti, kada je reč o legitimitetu i izborima, čula su se od, za Ukrajinu najvažnijih partnera – SAD – i to u delu Republikanske partije, onom čija većina u Kongresu blokira usvajanje novog paketa pomoći za Ukrajinu i uslovljava ga pitanjem bezbednosti na granici sa Meksikom. Pozivi na glasanje u zemlji, kažu analitičari, tiču se nezadovoljstva stanjem na frontu i u društvu.
“Prethodna godina nije prošla kako su Ukrajinci želeli, kritike na račun vlade su se pojačale. Teorijski moguće je da izbori budu održani i pre nego što se rat završi, jer mislim da se neće završiti u bliskoj budućnosti i zato ne isključujem scenario da neki mehanizam bude osmišljen i tokom rata. Na ovaj ili na onaj način izbori će biti održani, ali ne uskoro”, smatra Mikola Kapitonjenko, profesor međunarodnih odnosa.
Analitičari ne vide političke razloge za smenu donedavno glavnokomandujućeg urkajinske vojske – generala Zalužnog, ali istraživanja pokazuju da bi Zalužni na izborima dobro prošao. Bolje nego aktuelni predsednik Zelenski.
