Sumornu stvarnost, gotovo mrak u Humskoj, pokušaće koliko toliko da osvetli Ljajić ako bude izabran za predsednika kluba na Sednici koja je zakazana za petak, kada se očekuje i razrešenje sa dužnosti aktuelnog rukovodstva.
Ljajić je u razgovoru za Kurir pričao o aktuelnom klubu iz Humske koji je, najblaže rečeno, alarmantan. Jasno mu je, kaže, što se gotovo niko ne nudi da pomogne.
“Jedino mi je jasnije zašto ljudi ne prihvataju da se angažuju za rukovodeće pozicije u FK Partizan. Naime, stanje je mnogo teže nego što sam mogao i da pretpostavim. Moja ljubav prema Partizanu i fudbalu uopšte možda jeste iracionalna, ali sam se trudio da u javnim poslovima budem uvek sa dve noge na zemlji i krajnje pragmatičan. A to znači da sam spreman da se upustim u ovu avanturu samo pod određenim uslovima”.
Jedan od uslova je, kako kaže, odlaganje predstojeće, dugo najavljivane Skupštine.
“Kao prvo, da se odloži skupština koja je zakazana za 11. oktobar, a kao drugo, da se nova uprava bira po novom statutu, jer je ovaj stari potpuno anahron i u startu uvodi dvovlašće u funkcionisanju kluba. Tako je po sadašnjem normativnom aktu predsednik kluba engleska kraljica, bez ikakvih ovlašćenja, a generalni direktor je faktički premijer sa svim operativnim kapacitetima. Možda ja ne izgledam suviše pametno, ali da se baš kopčam otpozadi, glupo je i pomisliti”.
Slikovito je opisao šta danas uopšte znači preuzeti rukovođenje” devastiranim klubom.
“Ulazak u Partizan u ovim uslovima isto je kao da ulazite u hladnu, mutnu i brzu vodu, a treba da se dočepate druge obale. Preko 90 odsto mojih prijatelja se hvatalo za glavu kad su uopšte čuli da razmišljam da se kandidujem. Partizan je danas klub sa evropskim platama, balkansko-socijalističkom organizacijom i afričkim rezultatima. Dakle, već propast u najavi. I ne radi se tu samo o finansijskoj dubiozi već i o nakaradno postavljenom čitavom sistemu po kojem klub funkcioniše, o starom modelu poslovanja preduzeća da je to svačija i ničija svojina, ili, što je još gore, da je to alajbegova slama iz koje se samo uzima. Pa, presušilo bi i da se radi o Dojče banci. Treća stvar, možda jednako teška kao i prethodna, mnogo su poremećeni međuljudski odnosi, posebno kad su u pitanju bivši igrači, jer oni koji su van kluba smatraju da zaslužuju da budu umesto onih koji su u klubu”.
Ljajić kaže da su obaveze kluba do današnjeg dana ogromne.
“Nisam video nikakve papire, ali po onome što sam čuo, ukupan dug Partizana je oko 60 miliona evra, a da bi prošli monitoring UEFA, potrebno je najmanje pet miliona, a do kraja godine još pet miliona evra”.
Samo odlasci Milorada Vučelića i Miloša Vazure sa čela kluba, neće rešiti nagomilane probleme, smtra Ljajić.
“Naravno da nije dovoljno (da odu samo Vazura i Vučelića) i zato insistiram na ovim promenama statuta, jer kuća mora da se pravi od temelja, a ne od krova. Ovo kako je zamišljeno da se uradi, nije ništa drugo već samo prebacivanje odgovornosti i odlaganje propasti. Suviše je malo vremena da se kompletira sastav i Upravnog odbora i čelnih ljudi. U ovom trenutku ne vidim ni naznake ko bi mogao da bude generalni direktor, s obzirom na to da je to po ovom statutu najvažnija, a i po budućem, ako bude usvojen, jedna od dve najbitnije funkcije u klubu. Ovde je potrebno deset ljudi koji će od jutra do sutra da budu u klubu i rešavaju problem po problem. Moj plan je sadržan u četiri tačke kako bismo za godinu dana mogli da vidimo prve opipljive rezultate. Prva tačka podrazumeva organizacionu i finansijsku stabilizaciju kluba. Druga podrazumeva stavljanje na noge omladinskog pogona i skauting službe, jer Partizan mora da bude fabrika za proizvodnju igrača. Bez toga on na srednji rok ne može da opstane. Treće, odmah treba da započnemo radove na poboljšanju infrastrukture, jer je nedopustivo da su svlačionice u onako lošem stanju ili da Zemunelo iz dana u dan propada. Četvrta stvar, Partizan mora da igra evropska takmičenja, jer bez toga možemo i da dubimo na glavi, neće nam vredeti”.
Jedan od razloga zbog kojih Ljajić misli da je pametnije odložiti skupštinu je taj što još uvek nije okupio tim sa kojim bi “ušao u hladnu, mutnu i brzu vodu”.
“To je i dodatni razlog zašto tražim odlaganje skupštine. Nedovoljno je vremena da se nova ekipa okupi. Bukvalno po ceo dan razgovaram s različitim ljudima, sa bivšim i sadašnjim sportskim radnicima, menadžerima različitih profila, privrednicima… svima koji sutra mogu da budu deo te nove uprave. Svima je potrebno dodatno vreme, jer niko neće da ulazi u nešto što je potpuno nepoznato. Na neka pitanja koja mi postavljaju ni ja nemam odgovor”.
B92.
