Zapadne zemlje se zalažu za zabranu takmičenja za sportiste iz Rusije i Bjelorusije.
No, tu su u manjini. Još je neizvesno da li će Ukrajina stoga bojkotovati Olimpijske igre.
Plivač Mihajlo Romančuk (27) se naosvajao medalja, drži evropski rekord na osamsto metara slobodnim stilom.
Ovaj Ukrajinac od početka ruske agresije živi i trenira u nemačkom Magdeburgu. Pre nekoliko sedmica u ratu je porušen sportski kompleks u Dnjepru, gde se Romančuk ranije spremao za Olimpijske igre. „Mnogo se tamo promenilo, mnogi bazeni su uništeni“, kaže on.
Prema navodima Kijeva, u agresiji je stradalo 340 sportista, a uništene su 343 sportske hale ili stadiona.
Romančuk u poslednje vreme nije morao da se takmiči sa ruskim i beloruskim plivačima, ali to bi uskoro moglo da se promeni. Pre nekoliko dana je Svetska plivačka federacija saopštila da će „neutralni“ sportisti opet moći da se takmiče.
To znači da će Rusi i Belorusi moći da plivaju, ali bez zastave i himne, i pod uslovom da nisu „aktivno“ podržavali napad na Ukrajinu. U svakoj trci moći će da se nađe najviše po jedan plivač iz Rusije i Belorusije.
Samo “preporuke”
Isključenje sportista iz Rusije i Belorusije preporučio je Međunarodni olimpijski komitet (MOK) nakon početka invazije. Godinu dana kasnije, MOK je preporučio da se ovim atletama opet dozvoli učešće uz određene uslove.
Ključna reč ovde je „preporuka“. Krovni savezi raznih sportova nisu bili u obavezi da sprovedu zabranu, niti su sada u obavezi da opet uključe Ruse i Beloruse.
To vodi šarenilu od pravila. Zavisno od sporta – i toga ko vodi svetski savez – ima raznih pristupa ovoj temi.
Na primer, teniska udruženja ATP i WTA nisu htela da izopšte Ruse i Beloruse, već oni nastupaju bez zastave. Kad je prošle godine Vimbldon zabranio učešće teniserima iz ovih zemalja, ATP i WTA su to oštro kritikovali.
Do kakvih komplikacija cela stvar vodi pokazao je nedavni slučaj kad je ukrajinska šampionka u mačevanju Olha Šarlan odbila da pozdravi rusku protivnicu koju je porazila. Kako je pozdrav prema pravilima mačevanja obavezan, Šarlan je izbačena sa takmičenja.
Usledila je salva javnih osuda. Svetski mačevalački savez je ukinuo suspenziju, promenio pravila, a šef MOK-a Tomas Bah je čak obećao Šarlanovoj da će učestvovati na Olimpijskim igrama, bez obzira na kvalifikacije.
I iz Nemačke se čuju kritike na preporuku MOK-a da ruski i beloruski sportisti ponovo učestvuju kao „neutralni“. „Radi se o tome da je ruski sport poslednjih godina enormno iskorišćen od strane države“, kaže Lea Kriger, koja se bavi mačevanjem i članica je predsedništva Ujedinjenih sportista Nemačke.
Ona podseća na „državni“ doping sportista, kršenje olimpijskog mira, propagandu. „Videli smo sportiste koji nastupaju na političkim skupovima sa simbolom ‘Z’ na grudima“, kaže Kriger.
Prema njoj, ključno je zaštititi ukrajinske sportiste. Kritikuje MOK jer je prepustio sportske discipline samima sebi, bez jasnih pravila. „Sada vidimo da to vodi haosu.“
Većina za učešće Rusa i Belorusa
Slično kaže i Tomas Vajkert, predsednik Nemačkog olimpijskom sportskog udruženja. Kaže, njegovo udruženje je za zabranu nastupa Rusima i Belorusima.
„Ali istovremeno primamo k znanju da smo sa tim stavom u manjini među 206 nacionalnih olimpijskih komiteta u međunarodnom sportu. Jasno nam je i da odluka MOK-a mora da uzme u obzir podeljena mišljenja širom sveta“, dodaje Vajkert.
Naime, peticiji 35 „proukrajinskih“ sportskih nacija – koje su tražile da se Rusi izbace sa Olimpijskih igara – suprotstavljena je peticija 120 nacionalnih komiteta širom sveta koji zahtevaju da svi učestvuju.
Ta druga, daleko masovnija peticija, poslužila je MOK-u da prebaci zapadnim zemljama „dvostruke aršine“ i podseti da u svetu trenutno postoji sedamdesetak oružanih sukoba, ali da se jedino priča o zabrani takmičenja za Ruse i Beloruse.
Ali, šta znači biti „blizak državi“? Prema tumačenju nemačkih ministarstava, dovoljno je da sportista pripada državnim institucijama – recimo, u Rusiji su mnogi sportisti zvanično u vojsci, uostalom kao i u Nemačkoj.
Prema Berlinu, biti „blizak državi“ znači i dobijati finansijsku podršku od državnih firmi.
Berlin ne da vize sportistima „bliskim državi“
Nemačka spada u one koji su za zabranu. Ministarstvo unutrašnjih poslova – u čiji resor spada i sport – saopštava da je protiv učešća sportista iz Rusije i Belorusije.
Prema njima, zabrana bi trebalo da traje sve dok traje Putinov rat.
Ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova našla su srednje rešenje: kad su međunarodna takmičenja u Nemačkoj, uskratiće vizu ruskim i beloruskim sportistima ukoliko su „bliski državi“.
Bojkot Igara?
MOK je na neki način u tamnom vilajetu jer mu nad glavom visi pretnja Ukrajinaca bojkotom. To bi bez sumnje bio veliki skandal. Sa druge strane, većina nacionalnih komiteta traži da Rusi učestvuju.
Za Nemačku ne dolazi u obzir bojkot takmičenja na kojima učestvuju Rusi i Belorusi. Takođe se nadaju da ni Ukrajinci neće bojkotovati Olimpijske igre u Parizu iduće godine. „Jer tamo bi se mogla poslati snažna poruka o volji za preživljavanjem ukrajinskog naroda“, kaže Vajkert.
Kijev još nije doneo konačnu odluku. Doduše, za sada je Ukrajincima dozvoljeno da se takmiče protiv kolega iz Rusije i Belorusije ako ovi nastupaju pod neutralnom zastavom.
Plivač Romančuk već je kvalifikovan za Pariz. On misli da Rusima ne treba da bude dopušteno takmičenje i kaže da se neće sa njima zajedno zagrevati niti želi da ih vidi u olimpijskom selu.
A ako ipak mora da pliva pored njih? „Ako moram, pokazaću im da sam u stanju da dam sve od sebe čak i bez zavičaja.“
B92.
