Premijer Albanije Edi Rama izjavio da je saradnja zemalja Zapadnog Balkana uslov za članstvo u EU.
Prema njegovim rečima, to ne samo da je princip dobrog ponašanja, već je i kriterijum za procenu zrelosti zemalja kroz Novi plan rasta. On je na skupu “Veći rast i brža konvergencija za Zapadni Balkan” koji se održava u Tirani, rekao da je tokom 10 godina Berlinski proces pokazao koliko je lakše reći nego aktuelizovati slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala.
Takođe je istakao da su Albanija, Srbija i Severna Makedonija pokrenule inicijativu Otvoreni Balkan kako bi se ubrzao napredak zasnovan na principima Berlinskog procesa.
“Sa novim planom rasta koji je sada u igri, imperativ je vrlo jasan. Ili ćemo zajednički preduzeti neophodne korake da se približimo EU i jedni drugima, ili rizikujemo da ne uspemo da obezbedimo mesto za stolom EU i da našim ekonomijama i narodima obezbedimo njihove potrebe u godinama koje dolaze. Naše ekonomije ne mogu da napreduju tako što ometaju međusobno slobodno kretanje, niti naši ljudi mogu da napreduju bez mira i saradnje”, rekao je Rama.
Prema njegovim rečima, ili će zemlje “sklopiti mir” kako bi radile na prosperitetu, ili će nedostatak prosperiteta učiniti da izgubimo mir.
“Tako funkcioniše Evropska unija. Tako treba da funkcioniše Zapadni Balkan. EU je sada više nego ikada spremna da nam pomogne, da postanemo deo nje. Sada bi trebalo da budemo spremniji nego ikad da pomognemo sebi, da ne izgubimo ovaj novi otvoreni prozor mogucnosti.
Prema Raminim rečima, da bi zemlje regiona iskoristile novi plan rasta u naredne tri godine, moraju da se daju opipljivi rezultati, ne samo spolja sa ostalim partnerima u regionu, što je imperativ, vec i interno sa drugim granama vlasti i institucijama koje ne zavise od izvršna vlast.
Na Regionalnom samitu u Tirani o Planu rasta za Zapadni Balkan i ekonomskom približavanju, pored Varheljija, učestvuju lideri Zapadnog Balkana, uključujući predsednika Srbije Aleksendra Vućića.
Plan rasta za Zapadni Balkan predvidja finansijsku podršku od šest milijardi evra, od kojih su dve milijarde bespovratni grantovi, a četiri milijarde povoljni krediti koje daje EU, a cilj je da se podstakne ekonomski rast regiona i ubrza socio-ekonomsko uskladjivanje.
