Klivlend nije blistao u svakom posedu, ali je još jednom pokazao zašto trenutno deluje kao tim koji u seriji drži kontrolu od prvog do poslednjeg minuta. Kavalirsi su savladali Toronto 115:105 i poveli 2-0 u seriji, a utakmica je praktično od početka išla tačno onako kako su domaći želeli, u njihovom ritmu, uz njihovu odbranu na spoljnim igračima i uz dovoljnu količinu vrhunske individualne kreacije Donovana Mičela i Džejmsa Hardena.
Od samog otvaranja bilo je jasno da je Klivlend ozbiljno shvatio priliku da pred put u Kanadu napravi veliki korak ka prolazu dalje. Toronto je u meč ušao sa namerom da ranije uključi Brendona Ingrama, posebno posle priče iz prve utakmice da je ostao bez dovoljno šuteva i bez pravog ritma. Međutim, umesto odgovora gostiju, usledio je gotovo isti obrazac kao u prvom duelu. Kavalirsi su fizički napali svaku njegovu poziciju, zatvarali mu prostor već po prijemu lopte i terali ga na neudobne odluke. Din Vejd je odradio ogroman posao, ali nije bio usamljen, pomagali su i Harden, i Sem Meril, kao i ostatak perimetarske linije Klivlenda.
Toronto je zbog toga vrlo brzo upao u problem. Ingram nije mogao da dođe do svojih pozicija, Skoti Barns je dugo tražio način da probije prvu liniju odbrane, a napad Reptorsa je jako lako ostajao bez protočnosti. Klivlend je to kaznio onako kako ozbiljan plej-of tim mora, bez panike, bez jurnjave, ali sa dovoljno preciznosti da rano napravi razliku. Posle prve četvrtine domaći su vodili 26:19, a utisak je bio da Toronto može da bude zadovoljan što zaostatak nije i veći.
Druga deonica donela je nešto bolju reakciju gostiju. Toronto je uspeo da uhvati nekoliko napada u nizu, pre svega preko Barnsa i Ar Džej Bereta, a ritam utakmice je makar nakratko postao življi i otvoreniji. Reptorsi su prišli na posed ili dva zaostatka, ali svaki put kada bi delovalo da bi mogli potpuno da se vrate, usledio bi odgovor Klivlenda. Najčešće je taj odgovor stizao iz ruku Mičela ili Hardena.
Harden je posebno u drugoj četvrtini pokazao koliko znači kada tim ima organizatora igre koji može i da kontroliše tempo i da kazni svaku grešku odbrane. Završavao je na obruču, pronalazio šut sa distance i terao Toronto da stalno menja prioritete u odbrani. Mičel je sa druge strane radio ono što radi u velikim utakmicama, pogađao kada treba i sekao svaki nalet rivala. Na poluvremenu je Klivlend vodio 54:48, a iako Toronto nije bio potpuno ispao iz meča, delovalo je da gostima za potpuni povratak treba mnogo više od same energije.
U trećoj četvrtini Darko Rajaković je pokušao da promeni tok utakmice konkretnom prilagodbom. Toronto je u nastavak ušao sa manjom petorkom i Kolinom Marej-Bojlsom na poziciji centra, dok je Jakub Purtul vrlo brzo izgubio mesto u rotaciji. Ideja je bila jasna, više preuzimanja, više pokretljivosti i manje prostora za pik en rol igru Klivlenda. Na papiru, to je bio logičan potez. U praksi, otvorio je neka nova vrata domaćinu.
Kada je Toronto snizio postavu i odrekao se klasične zaštite obruča, Mičel i Harden su dobili još više prostora da napadaju jedan na jedan. Uz to, Evan Mobli je počeo brutalno da kažnjava sve situacije u kojima bi ostao protiv nižeg ili lakšeg čuvara. Klivlend je upravo tada odigrao možda i svoj najzreliji deo utakmice. Nije srljao, nije forsirao, već je strpljivo birao mesta napada i do sredine treće četvrtine otišao na plus 16.
Tu je delovalo da je meč praktično slomljen, ali Toronto je pokazao da ipak ima dovoljno karaktera da ne potone potpuno. Barns je počeo agresivnije da napada, Beret je nastavio da koristi svaki trenutak nepažnje, a energiju sa klupe doneo je i Marej-Bojls. Reptorsi su zatvorili treću deonicu znatno bolje nego što su je otvorili i pred poslednjih 12 minuta smanjili na 84:77. To je bio trenutak u kojem se utakmica lomila – da li će domaći mirno zatvoriti priču ili će se Toronto potpuno vratiti.
Početak četvrte četvrtine nije doneo potpuni preokret, ali jeste doneo nervozu. Toronto je nekoliko puta prilazio na dohvat koji je mogao da unese ozbiljnu tenziju u završnicu. Barns je bio najkonkretniji, Beret je takođe držao goste u životu, a Klivlend više nije imao istu lakoću iz treće deonice. Ipak, ono što odvaja ozbiljne plej-of ekipe od onih koje još traže identitet upravo se videlo u tim minutima.
Kada je Toronto prišao na 99:90 sredinom poslednje četvrtine, Donovan Mičel je prelomio utakmicu. Vezao je sedam poena, pogodio tačno onda kada je protivnik počeo da veruje da ima šansu i praktično ugasio sve što je Toronto pokušavao da izgradi. Bila je to ona vrsta sekvence koju brojke ne mogu do kraja da opišu – ne samo poeni, već i sigurnost. Klivlend tada nije samo odbio nalet, već je jasno stavio do znanja da kontrola serije i dalje ostaje u njegovim rukama.
Mičel je meč završio sa 30 poena, 7 skokova i 5 asistencija, Harden je dodao 28 poena i 5 ukradenih lopti, a Mobli 25 poena i 8 skokova. Upravo ta trojica bila su glavna razlika na parketu, jer Toronto tokom cele večeri nije uspeo da pronađe odgovor za njihovu kombinaciju talenta, mirnoće i fizičke nadmoći u ključnim duelima. Kavalirsi su imali tri igrača sa najmanje 25 poena i ponovo pokazali da mogu da dobiju plej-of utakmicu i kada ne deluju spektakularno.
Na drugoj strani, Barns je sa 26 poena bio najbolji kod Reptorsa, Beret je dodao 22 poena i 9 skokova, ali Toronto je skupo platio loše veče Brendona Ingrama, koji je ostao na samo 7 poena uz šut 3/15 iz igre. Uz to, 22 izgubljene lopte bile su previše protiv tima koji zna kako da kazni svaku pukotinu u organizaciji napada.
Serija se sada seli u Toronto, ali utisak posle prve dve utakmice nije dobar po Reptorse. Klivlend vodi 2-0, nijednom nije bio u zaostatku u drugom meču i za sada deluje kao tim koji tačno zna šta želi u svakom delu utakmice. Toronto je pokazao da može povremeno da uzvrati udarac, ali za pravi povratak u seriju moraće mnogo više od povremenih naleta. Moraće da pronađe Ingrama, da smanji broj izgubljenih lopti i da konačno natera Klivlend da makar jednom igra van svog plana. Za sada, Kavalirsi ne izlaze iz njega.
tvarenasport.com
