Novi super-izdržljivi tranzistor može drastično poboljšati brzinu, efikasnost i dugovečnost uređaja poput telefona, laptop računara i data centara uz minimalno habanje
Nedavno razvijen tranzistor pokazao je izuzetnu otpornost u testovima, toliko dobru da obećava transformaciju elektronike i uređaja koje svakodnevno koristimo. Ovi sitni prekidači su ključni deo modernih elektronskih uređaja, koriste se u procesu skladištenja podataka i obradi informacija u binarnom “uključenom” ili “isključenom” stanju, prebacujući se više puta u sekundi.
Zahvaljujući svojoj izvanrednoj kombinaciji brzine, veličine i otpornosti na habanje, ovaj novi dizajn potencijalno predstavlja ogroman napredak za potrošačke uređaje poput telefona i laptop računara, kao i za velike centre i baze podataka koji skladište informacije u cloud okruženju.
Naši uređaji i sistemi mogli bi postati znatno brži, efikasniji i robusniji, kažu međunarodni istraživači koji stoje iza ovog otkrića, pod uslovom da se tehnologija može skalirati do praktičnih nivoa.
Materijal tranzistora i njegova izdržljivost
Tranzistor je napravljen od ultratankog feromaterijala baziranog na bor-nitridu. Dve slojevite strukture materijala se pomeraju kada se primeni električna energija, što menja konfiguraciju atoma bora i azota.
Ovaj dizajn omogućava tranzistorima da budu izuzetno brzi i tanki, što bi moglo napraviti veliku razliku u stvaranju kompaktnije i efikasnije elektronike.
Štaviše, tranzistor je sposoban da se prebaci iz “uključenog” u “isključeno” stanja najmanje 100 milijardi puta bez znakova habanja, što ga čini mnogo trajnijim od trenutno korišćenih uređaja za skladištenje podataka.
Sledeći koraci i potencijalna primena
Istraživači priznaju da postoji dug put pre nego što ovi tranzistori počnu da se koriste u stvarnim uređajima, jer je potrebno milijarde tranzistora za modernu elektroniku. Međutim, tim je uzbuđen zbog potencijala ove tehnologije, koja bi mogla promeniti budućnost elektronike, prenosi Science Alert.
„Kada razmišljam o svojoj celoj karijeri u fizici, mislim da bi ovo otkriće moglo promeniti svet u narednih 10 do 20 godina“, kaže fizičar Raymond Ashoori sa MIT-a.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Science.
Benchmark.rs
