Slavna glumica Rada Đuričin, koja je nedavno napunila 89 godina, sve češće se pojavljuje na javnim događajima u Beogradu što je jasan indikator da je ozbiljan zdravstveni problem ostavila iza sebe
Dramska umetnica Rada Đuričin, koja je nedavno napunila 89 godina, uspešno se oporavlja od zdravstvenih komplikacija od kojih pati poslednjih dvanaest meseci.
Glumica se svakim danom oseća sve bolje, sluša savete lekara, sprovodi propisanu terapiju i sve češće se pojavljuje u javnosti. Rada se zahvalila na čestitkama koje joj je redakcija magazina Gloriauputila za rođendan.
– Radujem se što ste me pozvali, to mi je kompliment i hvala na lepim željama, ali ipak nisam u normalnoj situaciji da, poput mog kolege Vlaste Velisavljevića, dajem intervjue do poslednjeg daha.
Da li je moj dah poslednji ili nije, ne znam, videćemo šta će još biti sa mnom – kaže glumica.
Da je njena zdravstvena situacija sve bolja zahvaljujući velikom angažovanju lekara i medicinskog osoblja vile “Dunav” u Višnjici, gde boravi poslednjih meseci, kao i brizi brojnih prijatelja i sina Radana Popovića, svedoči i činjenica da sve češće odlazi u Jugoslovensko dramsko pozorište na čijim scenama je decenijama nastupala.
– Bila sam na nekim predstavama, pozorište je poslalo kola po mene. To je moje pozorište, i dalje mu pripadam jer sam u njemu provela tolike godine.
Imam i dosta prijatelja koji me zovu, odem sa njima na ručak ili večeru, zavisno od toga kako se osećam, da li sam manje ili više umorna.
Moram priznati da su mi to vrlo zanimljiva iskustva, trudim se da vidim i upoznam neke nove ljude i oni mi ulepšavaju ove dane.
Glumica mašta o tome da se ponovo vrati na scenu jer je uverena da bi joj, kada bi izašla pred pozorišnu publiku, bilo još bolje.
– Nedavno sam prihvatila poziv da čitam na jednoj književnoj večeri u Ruskom domu i to mi je izuzetno prijalo. Dobro sam se osećala, videla razne ljude, razgovarala sa njima.
Sada dosta vremena provodim za kompjuterom, sređujem ono što sam ranije pisala, mnogo čitam, gledam televiziju. Družim se sa dve sjajne žene s kojima često šetam. Imamo božanstven vrt koji gleda na Dunav i labudove koji se tu okupljaju svakog dana i plivaju.
To je tako poetično i romantično, koristim priliku da uživam u njihovom plesu. Dok sam živela u gradu, gotovo svakodnevno sam išla na ušće Save u Dunav, kod bazena na Dorćolu, gde labudovi stalno obitavaju.
Nadam se da ću uskoro opet tamo odlaziti da ih gledam, a dok se to ne dogodi, uživaću u njima u Višnjici.
Gloria.rs
