Vojni analitičari smatraju da ni tokom 2024. najverovatnije neće doći do velikih promena na ukrajinskom frontu, zbog čega su pregovori sve izvesniji.
Moskovski poslovni list RBK podseća da je Vladimir Putin na proširenoj sednici kolegijuma Ministarstva odbrane izjavio da je “Rusija spremna da pregovara sa Ukrajinom, EU i SAD, ali samo vodeći računa o svojim interesima”.
Samo nekoliko dana pre toga Putin je rekao da Rusija ne odustaje od “realizacije planova specijalne vojne operacije”, odnosno od “demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine”, što znači da ni ne pomišlja na pregovore.
Iako se pojavila informacija da Vašington i Berlin pokušavaju da nagovore Volodimira Zelenskog da “napravi okvir” za pregovore, koji bi potom izneli Putinu i pokušali da navedu ruskog predsednika da sedne za pregovarački sto, neki zapadni analitičari navode da je to, barem zasad, “uzaludan posao”.
Naime, kako navodi Rojters, pozivajući se na svoje izvore u Beloj kući, Putin neće pregovarati, iako će, naravno, politikantski stalno slati takve poruke, dok ne vidi kako će proći predsednički izbori u SAD.
Naime, kako prenosi Jutarnji list, u Moskvi otvoreno navijaju za Donalda Trampa i smatraju da bi njegovim dolaskom Kijev izgubio podršku i pomoć SAD, a zatim i EU, te da bi Moskva bila u povoljnijoj pregovaračkoj poziciji.
Nemački ambasador u Moskvi Aleksander Lambsdorf kaže da “nema razloga da se veruje da bi Putin nakon ruskih predsedničkih izbora 2024. mogao da promeni svoj stav o pregovorima”, pošto će nadmoćno pobediti na predstojećim predsedničkim izborima krajem marta 2024. godine, on neće učiniti ništa da pokrene pregovore.
Ruski analitičari pak misle da je Putin spreman da vodi iscrpljujući rat do krajnjih granica, smatrajući da je Ukrajina ta koja će se prva iscrpiti jer Rusija ima više ljudskih i ekonomskih potencijala i resursa.
Usput je, podseća se, uspeo da slomi nezadovoljstvo javnosti, a najviše majki i supruga stradalih ruskoh vojnika i oficira, davanjem raznih finansijskih olakšica.
Javnost u Rusiji sada brine šta će biti nakon predsedničkih izbora kad bi Putin mogao, osokoljen premoćnom izbornom pobedom, da pokrene novi talas mobilizacije.
Prema navodima ruskih režimskih vojnih analitičara i blogera, ruskoj vojsci na ukrajinskom ratištu treba još oko pola miliona vojnika.
Iako je Putin nedavno ironično rekao “nama ne treba nova mobilizacija”, u Rostovskoj i Kurskoj regiji, kako su izvestile lokalne vlasti, počela je druga faza “delimične mobilizacije”, a ruski nezavisni mediji navode da se u nekim “delovima Sibira, Urala i Dalekog istoka” mobilizacija stalno sprovodi.
Nemački ambasador je još rekao i da se trenutno ne vide “nikakve napukline i promene u ruskoj politici”, kao i da nema naznaka da je Putinovo zdravlje narušeno ili pod znakom pitanja, pa se ni ne očekuju neke promene u ruskoj politici.
