Putin je sredinom januara odobrio vojnu reformu i ona se može prilagođavati tako da bude odgovor na pretnje ruskoj bezbednosti, rekao je Gerasimov za portal Argumeti i Fakti.
„Danas te pretnje uključuju želju Severnoatlantskog saveza da se proširi na Finsku i Švedsku, kao i korišćenje Ukrajine kao sredstva za vođenje hibridnog rata protiv naše zemlje“, rekao je Gerasimov, koji je imenovan 11. januara, preneo je Rojters.
Finska i Švedska prošle su godine podnele zahtev za članstvo u NATO-u, nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Po novom vojnom planu Moskve, jedan korpus biće poslan u Kareliju, republiku na severozapadu Rusije koja se graniči s Finskom, uspostavljaju se dva nova vojna okruga – Moskva i Lenjingrad, koji su postojali pre nego što su 2010. spojeni i postali deo Zapadnoga vojnog okruga.
U Ukrajinu će biti poslate još tri motorizovane divizije, koje će biti deo kombinovanih vojnih formacija u oblastima Herson i Zaporožje.
„Glavni je cilj osigurati zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje“, rekao je Gerasimov i naveo da moderna Rusija nikad nije svedočila takvom „intenzitetu vojnih neprijateljstava“, što je prisiljava da sprovodi ofanzivne operacije kako bi stabilizovala situaciju.
Gerasimov je govorio i o problemima s mobilizacijom prošle jeseni.
„Sastav mobilizacije u našoj zemlji nije bio u potpunosti prilagođen novim modernim ekonomskim odnosima“, rekao je Gerasimov i dodao da je „morao sve popravljati u hodu“.
Gerasimov i ministarstvo obrane bili su suočeni sa snažnim kritikama zbog nekoliko neuspeha na ratištu i neuspeha Moskve da osigura pobedu u ratu za koji je Kremlj očekivao da će kratko trajati, ocenio je Rojters.
(Tanjug)
