Države članice Evropske unije usvojile su prošle nedelje Akt o veštačkoj inteligenciji.
Ovo je prvi zakon na svetu koji se bavi tom najsavremenijom tehnologijom, a predstavnici pojedinih država članica ukazali su na buduće izazove prilikom primene ovih pravila u okviru nacionalnog zakonodavstva.
Ministri EU su prošle nedelje jednoglasno odobrili usvajanje ovog zakona kojim se reguliše upotreba transformativne tehnologije u visoko rizičnim situacijama, kao što su sprovođenje zakona i zapošljavanje.
“Usvajanje Zakona o veštačkoj inteligenciji je značajna prekretnica za Evropsku uniju”, rekao je belgijski državni sekretar za digitalizaciju Matju Mišel.
Veštačka inteligencija se pomno prati i na globalnom nivou. Više od deset zemalja i neke od najvećih svetskih tehnoloških kompanija okupili su se prošle nedelje u Seulu na samitu o veštačkoj inteligenciji koji su zajedno organizovale Velika Britanija i Južna Koreja.
Oni su se obavezali da će sarađivati protiv potencijalnih opasnosti od veštačke inteligencije, uključujući njenu sposobnost da izbegne ljudsku kontrolu.
Uredbom EU dozvoljava se ili zabranjuje upotreba veštačke inteligencije u zavisnosti od rizika koju ima po ljude i identifikuju sistemi visokog rizika koji se mogu koristiti samo ako se pokaže da poštuju osnovna prava.
Sistemi veštačke inteligencije za biometrijsku kategorizaciju zasnovanu na političkim, verskim, filozofskim uverenjima ili rasi i seksualnoj orijentaciji biće zabranjeni.
Takođe, zabranjeni za upotrebu biće i sistemi koji procenjuju ljude na osnovu njihovog ponašanja ili ličnih karakteristika ili veštačka inteligencija koja je sposobna da manipuliše ljudskim ponašanjem.
Uz to, biće zabranjeni sistemi za proširenje ili kreiranje baza podataka lica snimljenih neselektivno putem interneta ili audiovizuelnih snimaka. Međutim, propis podrazumeva izuzetke, tako da bezbednosne snage mogu da koriste biometrijske identifikacione kamere, uz sudsko ovlašćenje, kako bi, na primer, sprečili terorističke pretnje.
Označavanje AI kreiranog sadržaja
Zakonom je predviđeno da sadržaj generisan pomoću veštačke inteligencije, kao što su tekstovi, slike ili video zapisi, mora da bude označen kao takav, što bi moglo da pomogne u zaštiti gledalaca od obmanjujućeg sadržaja, kao što je dipfejk.
Sistemi visokog rizika moraće da dobiju sertifikat od odobrenih tela pre nego što budu stavljeni na tržište EU. Nova kancelarija za veštačku inteligenciju nadgledaće sprovođenje zakona na nivou EU.
Nepoštovanje uredbe može dovesti do kazni do 35 miliona evra ili sedam odsto godišnjeg prihoda kompanije, u zavisnosti od vrste prekršaja. Evropska komisija je predložila prvi nacrt Zakona o veštačkoj inteligenciji u aprilu 2021. godine, u vreme kada je Portugalija predsedavala Savetom EU.
Zakon o veštačkoj inteligenciji je dobio podršku većine poslanika Evropskog parlamenta u martu 2024. godine, a nakon što su ga odobrili ministri EU, treba da ga potpišu predsednici zakonodavnih tela EU.
On će potom biti objavljen u Službenom listu EU i tehnički postaje zakon 20 dana kasnije, ali će njegove različite odredbe stupati na snagu postepeno tokom naredne dve godine.
Pošto je zakonodavni proces pri kraju, zemlje članice EU moraće da implementiraju uredbu u svoje nacionalno zakonodavstvo, a predstavnici nekih zemalja ukazali su tokom prošlonedeljnog sastanka na neke buduće izazove.
“Pokušali smo da pronađemo ravnotežu između dva pristupa kako bi se veštačka inteligencija razvila i da, na primer, manje kompanije ne budu opterećene birokratijom, ali da istovremeno korišćenje veštačke inteligencije u evropskom okruženju ima svoje barijere” rekao je zamenik češkog premijera za digitalizaciju i ministar regionalnog razvoja Ivan Bartoš.
Fokus na proces primene stavio je i slovački državni sekretar Ministarstva za investicije, regionalni razvoj i informatiku Ivan Ivančin, koji je rekao da “to predstavlja priliku za učenje”.
Istovremeno, dodao je, važno je sprovesti konkretne korake koji će stvoriti čvrst temelj za dalji razvoj.
“Korak u pravom smeru”
Usvajanje Zakona o veštačkoj inteligenciji podržala je privremena vlada Bugarske. Izvršni direktor Bugarskog udruženja preduzetnika Dobromir Ivanov rekao je da je taj zakon “korak u pravom smeru”, ali je naglasio da je važno gledati šta će se od sada raditi.
On je dodao da primena ne bi trebalo da bude previše restriktivna ili da uništi lokalna preduzeća.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis je tokom konferencije u Atini o zdravstvenom sistemu i izazovima u budućnosti govorio o primeni veštačke inteligencije u zdravstvu i naglasio da je prilikom obrade podataka o pacijentima, uz pomoć veštačke inteligencije, važno da se njome bezbedno upravlja.
Slovenačka ministarka za digitalnu transformaciju Emilija Stojmenova Duh upozorila je na nedostatak stručnjaka za veštačku inteligenciju.
“U ovom trenutku, ne samo u Sloveniji, već i u Evropi uopšte, nemamo dovoljno kvalifikovanih stručnjaka, tako da treba da radimo na tome”, poručila je ona.
Ona smatra da bi stručnjaci iz svih zemalja članica trebalo da učestvuju u regulatornom telu EU za veštačku inteligenciju, koje je osnovala Evropska komisija. To će, kako je dodala, olakšati sprovođenje zakona u državama članicama.
U Rumuniji je prošle nedelje počela izgradnja prvog istraživačkog instituta za veštačku inteligenciju na Tehničkom univerzitetu u gradu Kluž-Napoka, koji će se fokusirati na razvoj rešenja veštačke inteligencije za oblasti od vitalnog značaja, kao što su zdravlje, transport, sajber bezbednost i druge.
