Pisma, koja je britanska Kraljevska mornarica zaplenila pre nego što su stigla do francuskih mornara kojima su bila upućena, tokom Sedmogodišnjeg rata od 1756. do 1763. godine, otvorena su prvi put.
Pisma, napisana od 1757. do 1758. godine, a poslata su za posadu na francuski ratni brod “Galateja”, ali nikada nisu stigla do nje, objavio je Bi-Bi-Si (BBC).
Profesor sa Univerziteta u Kembridžu Reno Morje, koji je otkrio zbirku od 104 pisma iz Nacionalnog arhiva u londonskom okrugu Kju, rekao je da je u pismima reč o “univerzalnim ljudskim iskustvima” i da otkrivaju kako se svi borimo sa velikim životnim izazovima.
“Kada smo odvojeni od voljenih zbog događaja koji su van naše kontrole, poput pandemije ili ratova, moramo da smislimo kako da ostanemo u kontaktu, kako da umirimo, brinemo o njima i održimo strast živom”, naveo je Morje.
Profesor je rekao da je samo tražio da pogleda kutiju u arhivi “iz radoznalosti” i da je shvatio da je prva osoba koja je pročitala te veoma lične poruke otkako su napisane. Morje je identifikovao sve članove posade “Galateje”, koja je imala 181 člana, a sproveo je i genealoško istraživanje muškaraca kojima su pisma bila upućena i onih koji su im pisma poslali, uglavnom njihovih supruga.
Sedmogodišnji rat je bio bitka uglavnom između Velike Britanije i Francuske za preuzimanje kontrole nad Severnom Amerikom i Indijom, a završen je Pariskim ugovorom koji je Britaniji doneo značajne dobitke.
Pisma su poštom stigla u više francuskih luka, ali nikada nisu isporučena jer su Britanci osvojili brod “Galateja” dok je bio na putu od Bordoa do Kvebeka 1758. godine.
Nakon što su saznale da je brod u britanskim rukama, francuske vlasti su prosledile pisma u Englesku, gde su predata mornarici i završila u skladištu, a zvaničnici britanskog Admiraliteta smatrali su da pisma nemaju vojni značaj.
