Značajan pad kamatnih stopa u BiH ne može se očekivati, poručuju iz Udruženja banaka BiH, čime su potonule lađe onim građanima koji su se ponadali da će se i na našem bankarskom tržištu dogoditi ono što je u Evropi zabilježeno prošle sedmice.
Naime, Evropska centralna banka 6. juna smanjila je kamatnu stopu, prvi put od 2019. godine, uz napomenu da je ostvaren napredak u borbi protiv inflacije, ali i da je ta borba daleko od kraja.
Edis Ražanica, direktor Udruženja banaka BiH, kaže da je potez Evropske centralne banke na određen način bio i očekivan, s obzirom na to da je inflacija u evrozoni, ali i zemljama van nje, u padu.
“To je bilo očekivano, samo je bilo pitanje da li će se dogoditi u prvoj ili drugoj polovini godine. Do kraja godine vrlo vjerovatno možemo očekivati još jednu do dvije korekcije ključnih kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke, a sve u cilju da bi se podstakao privredni rast i ubrzala ekonomija u evrozoni”, rekao je Ražanica za “Nezavisne novine”.
Kako dodaje, naravno da će smanjenje ključne kamatne stope dovesti do smanjenja i kamatnih stopa komercijalnih banaka, posebno u zemljama koje su pod ingerencijom Evropske centralne banke. Međutim, to BiH nije.
“Što se tiče same BiH, mi nismo imali ni približan rast kamatnih stopa kakav je bio u zemljama EU, ali i zemljama regiona. Na nas indirektno utiče monetarna politika Evropske centralne banke. Dakle, ne utiče direktno, obzirom na to da nismo pod njenom ingerencijom. Imali smo period u kojem nam kamatne stope nisu rasle na način i u iznosu kao u zemljama EU, tako da ne možemo ni očekivati značajne padove kamatnih stopa, odnosno onakve kakvi će biti u zemljama EU”, istakao je Ražanica.
Na naše pitanje da li se, ako ne značajan, onda može očekivati bilo kakav pad kamatnih stopa u BiH, on odgovara da ne misli da u ovom momentu postoji pretjerano prostora za pad kamata u BiH, jer…
“Zaista, rast je bio dosta niži nego u zemljama EU”, poručio je Ražanica.
Ekonomski analitičar Igor Gavran, s druge strane, kaže da bi trend iz Evropske centralne banke svakako trebalo da utiče na smanjenje kamatnih stopa kod onih kredita čije su stope promjenljive i vezane klauzulama za automatsko usklađivanje sa evropskim referentnim stopama.
“Međutim, banke se uvijek trude takve promjene odgoditi i ne možemo ih očekivati odmah, a pitanje je i hoće li biti potpuno proporcionalne. S druge strane, sasvim je izvjesno da će banke ovo iskoristiti kao izgovor da ionako mizerne kamate na štednju ne povećavaju”, kaže Gavran za “Nezavisne novine”.
Ukratko, kako je dodao, nekih pozitivnih impulsa bi trebalo da bude makar i s odgodom, ali razlike u stopama nisu tako velike da se drastično osjete.
“Tek nastavak trenda smanjenja referentnih stopa bi mogao voditi osjetnijim promjenama na tržištu. A banke će uvijek raditi u vlastitom interesu i svaka korist za klijenta im je na zadnjem mjestu, što pokazuju i rezultati poslovanja i rast ionako enormne dobiti”, ističe Gavran.
Podsjetimo, kada je u pitanju Evropska centralna banka (ECB), depozitna kamatna stopa smanjena je na 3,75 odsto sa rekordno visokih četiri procenta, s tim što ECB nije dala naznake da li će nakon ovoga uslijediti dalje ublažavanje u julu.
“Zalažemo se za ozbiljnu borbu protiv inflacije. Ukoliko postoji jedna stvar koju sam naučila u ovom poslu, jeste da moramo biti istrajni. Moramo biti fokusirani i ne smijemo odustati od našeg cilja. Naš cilj jeste da obuzdamo inflaciju i da vratimo cijene na nivo iz ranijeg perioda”, poručila je Kristin Lagard, predsjednica Evropske centralne banke.
