To je u četvrtak objavila grupa senatora iz obe stranke.
Švedska i Finska prošle su godine podnele zahtev za pridruživanje tom transatlantskom odbrambenom savezu nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, ali su suočene s neočekivanim prigovorima Turske i od tada pokušavaju da pridobiju njenu podršku.
Ankara želi da Helsinki i Stokholm zauzmu oštriji stav prema Kurdistanskoj radničkoj stranci (PKK), koju Turska i EU smatraju terorističkom organizacijom, ali i još jednoj grupi koju okrivljuje za pokušaj državnog udara 2016. godine.
Tri nacije postigle su dogovor u Madridu prošlog proleća, ali je Ankara obustavila razgovore u januaru nakon protesta u Stokholmu tokom kog je danski političar krajnje desnice spalio primerak Kurana.
U pismu američkom predsedniku Džou Bajednu, 29 demokratskih i republikanskih senatora kazalo je da dve nordijske zemlje ulažu “potpune i dobre napore” da ispune uslove za članstvo u NATO-u koje je Turska tražila, iako Ankara tvrdi da Švedska mora učiniti više.
“Nakon što Turska ratifikuje protokole o pristupanju NATO-u, Kongres može razmotriti prodaju borbenih zrakoplova F-16. Međutim, neuspeh da se to učini doveo bi u pitanje ovu prodaju koja je na čekanju”, napisali su senatori.
To je prvi put da je Kongres eksplicitno i direktno povezao prodaju F-16 Turskoj sa zahtevima dve nordijskie zemalja za pristupanje NATO-u.
Turska je objavila da bi mogla odobriti finski ulazak u članstvo NATO-a, ali finski predsednik i ministar spoljnih poslova odbacili su tu ideju, tvrdeći da je sigurnost dve nordijske zemalje uzajamno povezana. Od 30 članica NATO-a samo Turska i Mađarska trebaju da ratifikuju članstvo tih nordijskih zemalja, podseća Slobodna Dalmacija.
