Od kako je izgubila majku, dramsku umjetnicu Radmilu Živković, glumica Bojana Bambić živi dan po dan.
Prva ispovest Bojane Bambić nakon najtežeg gubitka, za magazin “Gloria”, svojevrstan je omaž odnosu majke i ćerke, koji prema njenim rečima, nije stao.
– Mama je za mene stalno tu. Svesna sam da to namučeno telo više nije moglo da se bori, ali i dalje svakog jutra skuvam i sebi i njoj kafu, stavim čašu vode, zapalim cigaretu, pomazim njenu fotografiju. Najviše mi nedostaje naš kontakt očima u kome se prepoznaje sve što bismo želele da kažemo jedna drugoj i sve što tim pogledom kažem – kaže ona pa dodaje:
– Nedostaju mi i naši zagrljaji. Bile smo neverovatno povezane, bila je moj najbolji prijatelj. Sve sam prihvatila, ali je teško, proces tugovanja traje, moram da naučim da živim sa tim gubitkom.
Bojana, koja ističe da je sa majkom delila senzibilitet, ali da su karakterno bile potpuno drugačije, za vreme Radmiline bolesti uskočila je da je zameni u predstavi “Magbet”, koju je igrala i 10 dana nakon majčine smrti.
– To je bilo baš strašno i stresno, zamenila sam je u ulozi jedne od veštica, nadajući se da će se vratiti, uz čudnu mešavinu ponosa i želje da opravdam njena očekivanja. Shvatila sam to kao privremenu zamenu, dok se ne oporavi i ne vrati na scenu. Igrali smo tu predstavu i deset dana nakon što je preminula. Još nosim njen kostim i cipele, nisam želela ništa da menjam. Obućari su me pitali da li želim da mi promene cipele, pošto ne nosimo isti broj. Odbila sam, jer kad obujem njene cipele, za mene ona je tu – priča za Gloriju Bojana.
– Non stop je sa mnom. Ide svuda, samo fizičko telo više nije tu. Uverena sam da odozgo gleda i znam da je ponosna na mene što imam svoj put, koji je drugačiji od njenog. Znam da nije bila mnogo srećna kad sam odabrala glumu, ali je u međuvremenu postala veoma ponosna na to što sam uradila i kako vodim svoju karijeru. Imale mo iste senzibilitete, ali različit karakter, drugačije načine glumačkog izraza.
Celu ispovest Bojane Bambić pročitajte u novom broju magazina Gloria.
