Prva vožnja: Renault Clio (redizajn)

Pravo je osveženje voziti redizajnirani Renault Clio, ne samo zbog unapređene tehnologije, već i zbog atraktivne unutrašnjosti sa novim materijalima.

• Izvor – Auto Magazin; Foto – Auto Magazin
Brisel, Belgija
Od specijalnog izveštača Aleksandra Bursaća

Ubrzo posle objave prvih fotografija redizajniranog Clia u redakciju Auto magazina stigao je poziv iz Renaulta da u Briselu prisustvujemo međunarodnoj prezentaciji ovog modela.

Dobili smo priliku sa se iz prve ruke uverimo u sve novine, kojih ima zaista mnogo. Odnose se ne samo na tehnologiju, već i na komfor za sva čula.

Na kratkoj prezentaciji, domaćini su nas podsetili na 33 godine dugu tradiciju proizvodnje ovog modela, kao i na činjenicu da je do sada proizvedeno preko 16 miliona primeraka ovog automobila!

Prvo što se primeti je ozbiljno drugačiji dizajn prednjeg kraja. Clio je prvi koji je dobio novu estetiku farova i dnevnih svetala, čak i u odnosu na “Nouvelle Vague” modele kao što su Austral i Espace.

Bez obzira na opremu, sve verzije imaju punu LED tehnologiju i za oborena i za duga svetla sa pet umesto dosadašnja tri elementa.

Za ekskluzivniji izgled pobrinulo se i mnoštvo hromiranih elemenata kao i crni detalji visokog sjaja. Donekle su izmenjena i zadnja svetla sa više kristalnog efekta.

Na kraju, sjajno se uklopio i novi logotip brenda.

Ono što nas je najviše iznenadilo je najviši paket opreme. Sada nosi oznaku Esprit Alpine. S obzirom da više nema RS modela, samim tim i RS Line oznaka više nije aktuelna.

Sa druge strane, brend Alpine sve više dobija na značaju, pa zato ne čudi odluka da se ova oznaka nalazi u nazivu najbolje opremljenih verzija Renault modela.

Prvi su je dobili Austral i Espace, dok je Clio treći.

Iznenadilo nas je kako je novi imidž dobro “legao” modelu Clio, pogotovo zbog fantastično dizajniranih felni prečnika 17 inča.

Izgledaju kao da imaju jedan centralni šraf, po ugledu na trkačke automobile.

Upravo sa ovim paketom opreme su nam bili dostupni test primerci.

Obilazimo auto i nailazimo na još Alpine detalja, kao što je plava “A” oznaka na sivoj podlozi na krilima, ali i na naslonima sedišta.

Vrlo su sportski profilisana, sa izraženom bočnom podrškom.

Velika novina je promena koncepta tapacirunga. Do sada je na komandnoj tabli bila površina od meke plastike, a u redizajnu je planirano da ona bude tapacirana tkaninom, identičnom kao na sedištima i u vratima.

Tu su sada i dizajnerski detalji, kao što je francuska zastava. Na volanu je takođe specifičan crveno-belo-plavi štep, dok su ivice sigurnosnih pojaseva plave.

Generalno, može se reći da je Clio postao i lajfstajl auto, zahvaljujući brojnim elementima koji ga čine atraktivnijim i raskošnijim.

Naravno, velika novina je uvođenje velikog displeja digitalnih instrumenata. Slabije opremljene verzije će i dalje imati displej dijagonale sedam a bolje opremljene deset inča.

Rezolucija je zaista vrhunska, sa jasnom čitljivošću i na jakom suncu.

Obavezno je prisutna i opcija prikaza mape navigacije na instrumentima, čime je vozaču smanjeno vreme skretanja pogleda u poređenju sa displejem multimedije.

Na raspolaganju je nekoliko vrsta prikaza, mada se svi oni manje-više odnose na promenu sadržaja a ne toliko na promenu dizajna.

Prijatno nas je iznenadilo što mobilni telefon sada može da se postavi poprečno u pregradu ispred ručice menjača.

To je bio uslov za uvođenje bežičnog punjenja, koje je jedna od novina.

Kao i do sada, Clio ima sistem za automatsko parkiranje, kamere od 360 stepeni i displej multimedije dostupan u dve veličine, u zavisnosti od opreme.

I verzija od 7 i od 9,3 inča mogu bežično da budu povezane preko Android Auto i Apple Car Play aplikacija, s tim što veća standardno ima fabričku navigaciju.

Za test vožnju nam je dostupan samo Clio sa hibridnim pogonom. Pre redizajna, imali smo prilike da ga testiramo i u Srbiji, pa je interesantno videti koje su razlike.

Pre svega, bitno je reći da u odnosu na ostale motore ima 90 litara manji prtljažnik.

To se uopšte ne primećuje na prvi pogled, a suština je da je nešto plići zbog smeštanja baterije.

Bez obzira na to, ispod poda se našlo dovoljno mesta i za rezervni točak smanjenih dimenzija, pa i za sabvufer Bouz ozvučenja u zidu gepeka.

I dalje je pod haubom atmosferski benzinac zapremine 1.6 litara sa 94 konjske snage.

Pomoć mu pružaju elektro-motor od 49 “konja” i snažniji starter-generator od 25 KS.

Za oko nam je zapao podatak o autonomiji sa punim rezervoarom od 39 litara. Putni računar je pokazivao čak 820 kilometara!

Krećemo na vožnju rutom koja nas vodi putevima oko Brisela. Na “meniju” su gradske ulice, magistralni i auto-putevi.

Odmah primećujemo veliku razliku; Clio dosta snažnije ubrzava na struju nego ranije, pre nego se ukaže potreba za aktivacijom benzinca.

Sam prelaz je još nežniji i neprimetniji, a ono što predstavlja najveće unapređenje je činjenica da više nema naizgled nepotrebnog zadržavanja visokih obrtaja.

U verziji pre redizajna se dešavalo da pustimo gas, a da sistem zadrži više obrtaje kao da želi intenzivnije da puni bateriju.

Jednostavno, obrtaji benzinca nekako nisu bili baš u direktnoj vezi sa pritiskanjem papučice gasa, dok je sada situacija potpuno prirodna.

Ako ste pažljivi, i preko 80 posto gradske vožnje možete da obavite bez uključivanja benzinca. A kad kažemo pažljivi, nema tu mnogo ustručavanja sa snagom ubrzanja kao kod ranijih hibrida.

Kod Clia umerenost sa papučicom gasa ne znači da ćete biti spori. Na struju lako ubrzava sve do pedesetak na sat, kada se pali benzinac.

Osim toga, dešava se da ga ugasi i pri većim konstantnim brzinama, na primer, pri 80 km/h, pa čak i pri 120.

Pritom, auto nismo štedeli. Kad god bi se ukazala prilika za punim gasom, na primer, prilikom uključivanja na auto-put, nismo je propuštali.

Njegovih 145 “konja” u za današnje pojmove laganoj karoseriji itekako može da pruži zabavu. Pre svega zbog činjenice da snažni elektro-motor omogućava trenutnu reakciju na komandu gasa, ali i zbog karaktera specifičnog menjača.

Pri snažnim ubrzanjima se lepo oseća promena brzina, tako da je osećaj kao da vozite klasičnog benzinca sa automatskim menjačem.

Ako baš nagazite, uživaćete čak u reskom zvuku atmosferske mašine, koja se rado vrti dok menjač kasno menja brzine. Istovremeno, ne možete da ne pomislite na njegovu uglađenost u gradskoj vožnji, pa je pravo zadovoljstvo kada shvatite da je ostalo još “ljudskosti” i starog dobrog osećaja u najnovijoj tehnologiji.

Kada smo već kod toga, Clio je zaista pravo osveženje posle brojnih SUV modela koje smo testirali.

Za njegovim volanom smo postali svesni koliko nam je nedostajala njegova upravljivost i lakoća kontrole automobila, što u oštrim krivinama, što prilikom manevrisanja i parkiranja.

Jednostavno, osećaj vladanja i lakog kontrolisanja vozila bez naginjanja prilikom skretanja i kočenja je apsolutno jedinstven.

Pri svemu tome, potrošnja je nešto što svakako fascinira. Prosek testa je bio samo 4,4 l/100 km.

Na žalost, hibrid kod nas neće biti mnogo konkurentan ostalim motorima zbog cene.

Sigurno je da interesovanje raste, pogotovo zbog državne subvencije od 2.500 evra prilikom kupovine, ali i zbog činjenice da je ovo najsnažnija verzija koja omogućava i uštedu i uživanje u vožnji.

Najekonomičnije u “B” modu

Dok mnogi prelaze na elektronske ručice menjača u formi džojstika ili tastera, ovde je zadržana klasična mehanička. Zadnji položaj nije “D”, već “B”.

On omogućava maksimalnu rekuperaciju, koja je i u standardnom režimu prilično jaka, pa se kočnica prilično retko koristi.

U “B” modu, koji je inače namenjen pojačanom kočenju “motorom”, osećaj je kao da vozite auto jednom pedalom – pedalom gasa. Čim je pustite, rekuperacija je toliko jaka da se kočnica uglavnom koristi tik pred potpuno zaustavljanje ili u slučaju iznenadnog i naglog kočenja.

Inače, pitali smo inženjere kompanije Renault koji je mod najekonomičniji i njihov odgovor je da je to “B”. Dakle, nije ni čudo što je postavljen kao krajnji položaj ručice menjača.

Plin sustiže dizel

Lepa vest je da će biti zadržana kompletna gama motora koju je Clio imao do sada. To znači da je zadržan benzinac od 999 kubika sa i bez turba, odnosno sa 90 i 65 KS.

Naše kupce, pogotovo flotne, obradovaće činjenica da je čuveni 1.5 dizelaš sa 100 konjskih snaga i dalje u ponudi. Ipak, njegovo učešće u ukupnoj prodaji u Evropi strmoglavo pada, tako da u ovom trenutku čini 12 posto ukupne prodaje.

Sa druge strane, verzije sa pogonom na tečni naftni gas (takođe 1.0 ali sa 100 KS) beleže lagani porast prodaje, približavajući se dizelu, sa ukupno osam posto prodaje.

Za to vreme, benzinci takođe beleže porast na 57 a hibridi na 23 odsto ukupno prodatih primeraka. Tako smo došli do činjenice da je skoro duplo više prodatih Clio hibrida nego dizelaša.

Napredni adaptivni tempomat

Još kada se pojavio, Renault Clio pete generacije je imao najnaprednije bezbednosne sisteme, ekvivalentne autonomnoj vožnji drugog nivoa.

Oni su uključivali i adaptivni tempomat sa održavanjem sredine trake kod koga je bilo dovoljno da na auto-putu date migavac za preticanje i auto bi samostalno prvo ubrzao do vozila ispred, a onda se bezbedno prestrojio, ubrzavajući do zadate brzine.

Baš kao što bi to učinio i sam vozač.

Specifičan menjač

Ključ hibridne tehnologije Clia je napredni multimodalni menjač sa niskim trenjem koji obezbeđuje optimalno korišćenje pogonske snage, bilo električnog, benzinskog motora ili oba.

Da bi se smanjilo trenje, menjač koristi takozvano “dog clutch” kvačilo umesto konvencionalnih sinhrona, slično kao na bolidima Formule 1.

Drugim rečima, nema trenja, već se elementi kvače uz pomoć elektro-motora manje snage, koji ih dovodi do jednake brzine i spaja potpuno bestrzajno.

Konkretno, za SUS motor su određena četiri stepena prenosa, a za glavni elektro-motor dva. Menjač se kontroliše naprednim algoritmom, upravljanjem tačkama menjanja, regeneracijom baterije, kao i naprednom serijsko-paralelnom arhitekturom.

Kako to u vožnji izgleda? Reakcija na naglo dodavanje gasa u odnosu na klasične hibride je daleko brža, bez onog čekanja da prođe koji trenutak pre nego što auto snažno povuče.

“Zelenije” i raskošnije

Nadamo se da se Francuzi neće naljutiti, ali materijal kojim je obložena unutrašnjost modela Clio sa “tehno” paketom opreme je kod nas poznat kao tvid.

Na prezentaciji je bio izložen primerak sa uređajem na tečni naftni gas u ovom paketu opreme, pa smo uživo imali prilike da se uverimo da auto izgleda poprilično raskošno i otmeno.

Tkanina od tvida se nalazi na sedištima, panelima u vratima i na komandnoj tabli. Renault kaže da je reč o posebno razvijenom održivom materijalu koji sadrži do 60% modalnih vlakana pod brendom Tencel.

Modalna vlakna se, praktično, smatraju ekološkoj alternativi pamuku. Tako je redizajnirani Clio postao prvi Renault kod koga se ova održiva vlakna koriste u velikoj meri unutar vozila.

Poznata su po izuzetnoj mekoći, a proizvode se od obnovljivih izvora – prirodnog drveta koje se dobija iz održivo uzgajanih šuma u Evropi. Ove polunaturalne šume apsorbuju velike količine CO2 i ne zahtevaju upotrebu hemijskih đubriva niti veštačko navodnjavanje.

Takođe, važno je napomenuti da se u redizajniranom modelu ne koristi koža: umesto toga, površine su prekrivene materijalom TEP, tekstilom presvučenim mešavinom bioloških i poliesterskih vlakana.

Jedna od prednosti je što je potrebno manje vode i energije za njegovo bojenje nego za bojenje vlakana na konvencionalan način.

“Auto magazin” je nova edicija najstarijeg automobilskog časopisa u Srbiji.

Renault Clio E-Tech 145: Specifikacije

• Izvor – Auto Magazin; Foto – Auto Magazin
Brisel, Belgija
Od specijalnog izveštača Aleksandra Bursaća