Prije tačno 50 godina, na popularnoj “Marakani” je odigrana utakmica, koju je posmatrao najveći broj navijača sa plaćenim ulaznicama – 96.070! Eh, da je samo 96.070. U Crvenoj zvezdi decenijama pričaju da je bilo najmanje 110.000.
Na razne načine, na brojne veze i vezice se još jedan poveći broj „cigana“ našao na stadionu. Bekstvo sa časova u gimnaziji nije bio problem. Dolazak tramvajem „desetkom“ do stadiona još manji. Najteže je bilo ući a karata ni za lek. I ušlo se, zahvaljujući kontroloru na ulazu, koji je žmurio kada bi mu se pružila prazna ruka, bez dragocenog parčeta papira za koji bi tada dali sve što imamo.
Pravili su se na tribinama grozdovi, sedelo se i stajalo, talasi su činili svoje. Niko kraj utakmice nije dočekao na mestu na kojem je počeo da gleda meč za istoriji. Rekord nikada neće biti oboren, ostaće zapisano da je, da sve bude nezaboravno, nedostajala samo jedna stvar – pobeda.
Rival je bio Ferencvaroš koji je iz prve utakmice doneo malu prednost 2:1, a ulog je bio ulazak finale Kupa kupova i duel sa Dinamom iz Kijeva.
Da se vratimo malo nazad. Bila je to sezona 1974/75 jedna u nizu u kojoj se više prepričavao debakl protiv Panatinaikosa četiri godine ranije, nego što su analizirani evropski izazovi u narednim sezona.
Crvena zvezda je 1972. u Kupu kupova poražena od moskovskog Dinama 2:1, 1:1, naredne je u Kupu šampiona Totenhem sačuvao 2:0 sa „Vajt Hart Lejna“ i u Beogradu otupio Zvezdin napad, dozvolivši Dženkinsu samo jednu loptu u mreži. U poslednjoj Miljanovoj sezoni, 1973/74, odigrane su epske utakmice sa Liverpulom 2:1, 2:1 (preporuka youtube). Sledeća prepreka Atletiko iz Madrida je bio pretežak zalogaj. Na „Marakani“ su zaigrali i „vojni begunci“ Džajić i Janković. Ništa nije pomoglo. Bogićević nije želeo, na početku, da sruši najsporijeg španskog igrača Aragonesa a potom su Španci uz skute sreće stigli i do 2:0 što je u revanšu lako sačuvano.
Miljanić je tada otišao u Real. Zvezdu je preuzeo drugi MM, Miljanov saradnik Miljenko Mihić. Džaja i Cole Janković su stigli iz vojske. Ali otišli su Dujković, Dojčinovski, Karasi, Klenkovski, Pavlović, Mihajlović…. Pravih pojačanja, pored pomenutih vojnika, osim Jelikića i Kajganića, nije bilo.
U Kupu kupova Zvezda je u produžetku izbacila PAOK 0:1, 2:0, Avenir iz Bergena 6:1 i 5:1. Potom je usledio još jedan duel za sva vremena sa Miljanovim Realom. Toliko toga je o tom meču napisao da bi sada svaki red bio višak. Tek Zvezda je na penale izbacila tim Brajtnera, Necera, Santiljane i drugova na čijoj klupi na „Marakani“ nije bilo tvorca moćne Zvezde Miljana Miljanića. Nije mogao.
U polufinalu Ferencvaroš. Mislilo se, kada je pao Real što ne bi i Fradi. Mihić je spuštao loptu na zemlju. Njegove reči da su Mađari bolji od Španaca niko nije ni shvatao drugačije osim uzaludnog pa čak i komičnog pokušaja da se stiša euforija. Finale koje je Zvezdi do tada dva puta izmaklo u Kupu šampiona je bilo na dohvat ruke.
U Budimpešti je Zvezda golom Baralića izborila 1:2 i već tog dana je počela dvonedeljna euforija do revanša. Mihić je spremao tim bez Džajića kojeg su povrede pratile sve vreme. Fradi je stigao bez najboljeg napadača Branikovića. Direktor kluba Florijan Albert, čuveni centarfor kojem je Džaja centrirao za gol u duelu Brazil – Tim sveta neku godinu ranije, došao je automobilom na dan utakmice. I sada je teško prepričavati duel. Greškom Kerija Mađari su brzo poveli u sedmom minutu preko Pustajia. Keri je tvrdio da je korišćena ruka od strane asistenta. Početkom drugog poluvremena Janković je centrirao a Keri se iskupio i izjednačio. Ostalo je punih 40 minuta za preokret. Ulazak Filipovića je doneo promenu. U 54. minutu isključen je Balint. Pogrešio je tada sudija Kurt Ešvajler iz Nemačke.
Prestrogo je reagovao ali teško da mu je od 110.000 duša neko zamerio. Na žalost, kompenzaciju je napravio kad joj vreme nije. Zvezda je povela golom Filipovića u 75. minutu, rezultat je bio egal. Činilo se da je finale u Bazelu baš tu. Trebalo je grogiranog protivnika baciti na pod, ali je Zvezda od hrabrog jurišnika postala oprezan taktičar, čekalica i to se osvetilo. U 82. minutu je Radović startovao na 14 metara od svog gola, protivnički igrač je pao. Nije to bio jak konktakt, ako ga je i bilo a Nemac je odmah pokazao ruku na penal, na tačku koja je bila tačka nadanjima jugoslovenskog predstavnika. Međeši je pogodio i preostali minuti su bili formalnost.
Aplauzi i uzdasi su ispratili crveno-bele. Suze i neverice u svlačionici. Mihić je podsetio na svoje reči o snazi Fradija, govorio o sudiji. Naslovi: „Drama, radost i na kraju tuga“, „Tradicija nije srušena“, „Mihić tereti Ešvajlera“, „Ešvajler strog i netačan“… bili su dovoljni. Zvezdi je falio veliki igrač za ovaj meč. Jedan Janković je bio malo. Nije bilo Džajića čija je pojava i tada izazivala dvostruku pažnju rivala.
„Politika“ je igrače Zvezde ocenila ovako: O.Petrović 7, Đorđević 5, Nikitović 6, Baralić 7, Keri 6, Radović 6, Janković 8, V.Petrović 6, Savić 5, Sušić 7, Antonijević – (Filipović 6).
„Sport“ je odmerio na sledeći način: O.Petrović 7, Đorđević 7, Nikitović 6, Baralić 6, Keri 6, Radović 5, Janković 7, V. Petrović 6, Savić 7, Sušić 7, Antonijević 5 (Filipović 7).
Uzgred, karta za sever i jug je koštala 30 dinara. Ostvaren je rekordan bruto prihod od preko 6,5 miliona dinara. Bila je to slaba, preslaba uteha. Zvezda je morlala da čeka novu šansu.
Sportklub.rs
