Narod koji je živeo u planinama Anda, otprilike jedan vek pre nego što je carstvo Inka uspostavilo svoju vlast 1400. godine, upražnjavao je određenu vrstu plesa prilikom ceremonija u čast boga groma, tokom kojeg su snažno udarali u pod oponašajući zvuke grmljavine.
Iskopavanja na lokalitetu u Peruanskim Andima zvanom Vijeho Sangajiko, otkrila su da su pripadnici stočarske i uzgajivačke grupe Čokorvosi, koji su bili podanici Carstva Inka, tokom većeg dela istorije konstruisali podijum tako da odjekuje, i da može da stvara snažne zvukove, oponašajući tako veliki bubanj po kojem bi 20 ili 25 ljudi moglo da pleše istovremeno, prenosi Sajens njuz.
”Iskopavanjem dela platforme otkriveno je šest sedimentnih naslaga koje se sastoje od raznih mešavina muljevite gline, peska, pepela i drugih materijala”, rekao je arheolog sa Univerziteta u Buenos Ajresu, Kevin Lejn.
Španski istorijski dokumenti opisuju verovanja Čokorvosa u božanstva groma, munja, zemljotresa i vode, a verovanja u natprirodno su možda inspirisala drevne ceremonije u Vijeho Sangajaiku koje su uključivale ples sa tabananjem, koji je imao za cilj da oponaša prepoznatljive eksplozije groma, rekao je on.
Dokazi o drugim strukturama koje menjaju zvuk takođe su pronađeni na andskim lokacijama starijim od Vijehoo Sangajaika, kao na primer rogovi od školjki pronađeni u ceremonijalnom centru na lokalitetu starom oko 3.000 godina zvanom Čavin de Huantar, koji su mogli proizvesti niz zvukova.
RTmagazin.
