Duboko u šumama Indonezije izgrađen je višetračni auto-put koji vodi do predsedničke palate sa statuom krilatog orla. Iako se u gradu Nusantari nižu futurističke zgrade, nova utopijska prestonica uglavnom je pusta, osim ponekih baštovana i radoznalih turista. Mesto lokalno stanovništvo opisuje kao „grad duhova“ koji ne želi ni da umre, ni da živi.
Pre tri godine bivši predsednik Joko Vidodo pokrenuo je ambiciozni projekat nove prestonice pod nazivom „Ibu Kota Nusantara (IKN)“, koja bi trebalo da zameni zagađenu i prenaseljenu Džakartu, piše The Guardian.
Pod vođstvom novog predsednika, Praboua Subianta, državno finansiranje projekta je prepolovljeno. Prošle godine iznosilo je više od dve milijarde evra, dok ove godine dostiže oko 800 miliona evra. Prognoze za 2026. još su lošije, jer je odobreno samo 340 miliona evra – tek trećina traženog iznosa. Privatne investicije takođe su podbacile za više od milijardu evra.
Prabowo, koji od kada je postao predsednik još nije posetio grad, u maju je tiho degradirao Nusantaru u „političku prestonicu“, iako je ta odluka postala javna tek u septembru. Prošle godine su predsednik i zamenik tela zaduženog za izgradnju grada podneli ostavke.
Iako su završeni stambeni blokovi, zgrade ministarstava, bolnica, aerodrom i poneki put, većina projekta još uvek je u izgradnji. Trenutno u Nusantari živi oko dve hiljade državnih službenika i osam hiljada građevinskih radnika — daleko od planiranog broja od 1,2 miliona stanovnika do 2030. godine.
Neki smatraju da bi Nusantara mogla postati turistička atrakcija.
– Slično je Singapuru. Čisto i moderno, kao nešto nemoguće usred džungle. Ali i dalje je čudno i tiho. Još uvek ovde skoro nikoga nema – rekla je Klariza, posetiteljka sa obližnjeg ostrva Sulavesi.
Herdiansjah Hamzah, stručnjak za ustavno pravo sa Univerziteta Mulavarman u Istočnom Kalimantanu, kaže da nova oznaka „politička prestonica“ nema nikakvo značenje u indonežanskom pravu, već da je jasno da to nije prioritet predsednika.
S druge strane, šef Kancelarije za razvoj prestonice, Basuki Hadimuljono, ističe da mu je Prabowo rekao da se obavezuje da projekat dovrši još brže nego što je planirano.
– Finansiranje postoji, politička volja postoji. Zašto bismo sumnjali? Sredstva nisu smanjena, već preraspodeljena – tvrdi Hadimuljono.
U okolini Nusantare, mali preduzetnici koji su nekada napredovali zahvaljujući prilivu radnika kažu da je promet ove godine drastično pao. Opisuju nagli procvat poslovanja i jednako nagli pad.
– Kada su radnici otišli kućama, sve je stalo. Mnogi moji prijatelji zatvorili su svoje poslove. Ljudi se plaše da će ovo postati grad duhova – rekla je jedna prodavačica za Guardian.
Građevinari kažu da i oni osećaju usporavanje, jer iako i dalje rade, ima manje prekovremenih sati i zarade. U zalivu Balikpapan, gde su se ribari nekad žalili na velike brodove koji su remetili njihove mreže, sada kažu da je saobraćaj znatno manji.
Za autohtoni narod Balik, koji živi uz obližnju reku Sepaku, nova prestonica donela je brojne probleme. Otkako je izgrađeno postrojenje za preradu vode, češće imaju poplave koje su im prepolovile useve. Obećanja o snabdevanju čistom vodom iz novog postrojenja, kažu, nikada nisu ispunjena.
– Voda ide samo prema IKN-u. Ako se projekat zaustavi, gubimo sve. Ako se nastavi bez nas, opet gubimo – rekao je Arman, lokalni poljoprivrednik i ribar.
Uprkos svemu, zajednica želi da Nusantara uspe, nadajući se da bi projekat mogao doneti veću prepoznatljivost njihove kulture i turizma u tom području. Ekološke organizacije tvrde da je projekat naneo trajnu štetu životnoj sredini zbog uništavanja šuma tokom izgradnje.
Vlada odbacuje tvrdnje o štetnim posledicama na okolinu i navodi da sarađuje sa autohtonim zajednicama, od kojih su neke dobile nadoknadu za oduzetu zemlju. Hadimuljono tvrdi da je Nusantara zamišljena kao „zeleni grad“ u kojem će se urbanizovati samo četvrtina prostora.
Dok zvaničnici i dalje brane posvećenost projektu, analitičari smatraju da se Prabowo sada više fokusira na druge prioritete, poput svog programa besplatnih školskih obroka, čiji bi godišnji budžet do kraja 2026. trebalo da dostigne 17 milijardi evra, prenosi The Guardian.
