Otkako su ušle u NATO pre oko dve decenije, baltičke zemlje, bivše članice Sovjetskog saveza, upozoravaju na opasnost koju predstavlja Moskva.
Tada ih niko nije slušao, zapadni saveznici su bili fokusirani na konflikte u Iraku i Avganistanu, ali je invazija na Ukrajinu sve promenila.
Sada se sve više ljudi u Estoniji, Letoniji i Litvaniji dobrovoljno prijavljuje u vojsku dok rastu strahovi da bi Rusija mogla da napadne članicu NATO.
A oni imaju samo jednu poruku: “Probudite se! Ovo neće stati u Ukrajini”, piše “Skaj njuz” čiji su reporter putovali su od severoistoka Estonije do jugozapada Litvanije i razgovarali sa vojnicima, civilima i zvaničnicima koji se pripremaju za rat do kojeg, kako se nadaju, neće doći.
Estonija, Letonija i Litvanija podučavaju svoje građane kako da se bore i čak su objavile planove o izgradnji odbrambene linije, uključujući bunkere, duž stotina kilometara granice koja razdvaja njihove teritorije od znatno većeg suseda.
- Estonija
Baltičke zemlje su među najglasnijim pristalicama Ukrajine i upozoravaju da će, ako Moskva nadvlada Kijev, verovatno sledeće pokušati da testira NATO odbranu. A ranjivo mesto koje bi se potencijalno moglo naći na meti ruskog napada mogao bi da bude grad na severoistočnom vrhu Estonije, odmah do Rusije.
Na jednom kraju grada Narva je srednjovekovni dvorac iznad kojeg vijori zastava Estonije, tik pored reke koja označava granicu. Na drugoj obali je takođe zamak, samo sa ruskom zastavom. Prelazna tačka, Most prijateljstva, povezuje Narvu sa ruskim gradom Ivangorodom.
Most je otvoren samo za pešake nakon što su ruske vlasti početkom februara zatvorile svoj kraj za saobraćaj zbog građevinskih radova.
“Nikome nije svejedno kad čujete da je rat počeo. Nismo uplašeni sigurno, ali šire otvaramo oči”, rekao je “Skaj njuzu” Arnold Vajno, estonski graničar.
Kao posledica složenosti i istorije regiona, većina stanovnika Narve govori ruski, a neki su naklonjeni Moskvi. To grad čini potencijalno ranjivim mestom za bilo kakav ruski napad pod maskom priticanja u pomoć ruskim državljanima koji žive u Narvi.
Ali, takav potez bi izazvao saveznički odgovor prema jednom od temeljnih principa NATO – da je napad na jednu napad na sve članice.
- Strateško ostrvo
U većini drugih delova Estonije ne postoji osećaj naklonosti prema ruskoj vladi, uključujući ostrvo sa oko 9.000 ljudi kod zapadne obale zemlje. Komandanti NATO veruju da bi ostrvo Hijuma moglo da bude još jedna potencijalna meta Moskve u bilo kom ratu sa Zapadom, zbog svoje strateške lokacije u Baltičkom moru.
Ako bi ruske snage zauzele tu teritoriju, potencijalno bi imale mogućnost da blokiraju pristup moru i izoluju baltičke zemlje.
Stoga ostrvljani čine sve što mogu da odvrate potencijalni napad.
Estonski dobrovoljci od kojih su mnogi sredovečni očevi i majke, prolaze borbenu obuku vikendima. Estonija je nakon invazije na Ukrajinu 2022. udvostručila veličinu svojih snaga teritorijalne odbrane na 20.000, uključujući oko 10.000 dobrovoljaca Odbrambene lige i novih 10.000 bivših vojnih obveznika koji su deo vojne rezerve.
“Probudite se. Ovo neće stati u Ukrajini. Ako ih mi ne zaustavimo, samo će ići dalje i dalje”, upozorio je major Tanel Kaper koji komanduje snagama Estonske odbrambene lige na ostrvu.
- Letonija
Prekoputa u Letoniji, postoji sličan osećaj urgentnosti.
Zemlja je 2006. postala jedina baltička država koja je ukinula obaveznu vojnu službu, ali je prošle godine ponovo uvela regrutaciju. Takođe planira da udvostruči veličinu svojih oružanih snaga na 61.000 do 2032.
“Rat u Ukrajini se već dešava, tako da nije pitanje da li će Rusija biti agresivna. Ona već jeste agresivna. Smisao plana je da se ojačaju sposobni, opremljeni i obučeni rezervisti. To nije zamena profesionalne vojske, već njeno povećanje”, rekao je “Skaj njuzu” Krisjanis Karins, letonski ministar spoljnih poslova.
- Obuka kod granice s Belorusijom
U bazi na jugoistoku Letonije, blizu granice sa bliskom saveznicom Moskve Belorusijom, regruti prolaze tronedeljni kurs osnovne obuke sa Nacionalnom gardom, ogrankom oružanih snaga sačinjenim od dobrovoljaca. U ratna vremena oni nude podršku profesionalnoj vojsci.
General major Andis Dilans, načelnik zajedničkog štaba nacionalnih oružanih snaga i drugi najviši komandant Letonije, rekao je da je regrutacija mnogo više od stavljanja novih čizama na teren.
“Svi imaju pravo i obavezu da služe naciji. To je kamen temeljac demokratije. Zato mi na ovo gledamo ne samo kao na ratnu snagu regrutacije, već kao na vezu između javnosti i vojske u slučaju krize, u slučaju rata”, rekao je on.
- Litvanija
Zemlja se graniči sa teško utvrđenom ruskom enklavom Kalinjingrad, koja takođe deli granicu sa još jednom NATO državom – Poljskom.
To znači da je jedini put za vozila, poput kamiona sa robom, putničkih autobusa ili automobila koji idu od enklave do kopnene Rusije, tranzit preko Litvanije i Belorusije.
Na granici i dalje stoji dugi red kamiona koji čekaju dozvolu da uđu u Litvanija, a graničar je rekao da se broj vozila, oko 300 dnevno, otprilike prepolovio od 2022, nakon što su sankcije ograničile vrstu robe koja može da prođe kroz Litvaniju.
Komunikacija između graničara sa obe strane duge žičane ograde načičkane kamerama takođe je prekinuta. Ranije su redovno razgovarali sa ruskim kolegama, ali toga više nema. Mobilna telefonska linija i dalje postoji i može se koristiti za hitne slučajeve, ali je litvanski čuvar rekao da se ruska strana obično ne javlja.
- Koridor Suvalki
Drugo potencijalno mesto sukoba je koridor Suvalki, obližnji pojas zemlje dug oko 100 km, koji povezuje Kalinjingrad sa Belorusijom i nalazi se između Litvanije i Poljske.
NATO komandanti su zabrinuti da bi Rusija, ako bi zauzela koridor, dobila još jedan način da odseče pristup baltičkim državama.
“Sve baltičke zemlje, Poljska i druge države na istočnom boku NATO čine mnogo kako bi iskoristile sve mogućnosti kolektivnog odbrambenog sistema zvanog NATO. Ali, mi takođe mnogo radimo pojedinačno povećavanjem naše potrošnje na odbranu i bliskom saradnjom sa našim susedima, a moja zemlja je posebno aktivna na tom planu”, rekao je Gitanas Nauseda, predsednik Litvanije.
Kako piše “Skaj njuz”, ovo je razlog zašto se sve veći broj građana Estonije, Letonije i Litvanije dobrovoljno prijavljuje da služi. Ali, njihova sposobnost da odvrate Rusiju možda će zavisiti od toga da li će građani drugih saveznika slediti njihov primer.
